šȁka

šȁka (српски, ћир. ша̏ка) уреди

Именица уреди

šȁka, ж

Категорије: риб.кол.


Облици:

  1. šaka [1]
  2. šaka, šȁke [1]

Значења:

  1. Za širinu: od nekoliko santimetara (razmak od zgloba palca do korena malog prsta). Јасеново[1]
  2. Za dužinu: od nekoliko santimetara (razmak od vrha srednjeg prsta do korena šake). Јасеново[1]
  3. Za količinu nečega što može stati u stisnutu šaku. [1]
  4. Mali broj ljudi. Сомбор[1]
  5. Donji, prošireni deo vesla. [1]
  6. Vrsta božićnog kolača koji je namenjen muškom ukućaninu. [1]
  7. Listići na svadbenom kolaču. Лаћарак[1]

Примери:

  1. Ȍna ȕzme [nakonče] u šȃka, i tȁko ga tríput okrȇne. [2] [3] [4] [5] Избиште Добановци Шајкаш Ново Милошево Кумане Меленци Фаркаждин [1]
  2. Tríputa grebémo svȕd okolo gròba sas trȋ pȑsta jel sa šȁkom. [4] Башаид [1]
  3. Šȁka čeljádeta, al snȃžna i čvŕsta. Обзир [1]
  4. I ȍnda njègova rodbìna bȃci šȁku zèmlje ùnūtra i kȃže: „Lȁka mu cȓna zèmlja!”. [4] Башаид Нови Сад Јасеново [1]
  5. Dolnji je deo šaka se zove. [6] Сремска Митровица [1]
  6. Zavozno veslo, ono mora da bude dugačko bar svoja tri i po do četir metra, a isto poseduje šaku kao i ovo [rudersko]. [7] [6] Стари Сланкамен Босут Кленак Сремски Карловци Бачка Паланка Футог Нови Сад Ковиљ Гардиновци Елемир Перлез Чента [1]
  7. Tȃj ȍbrtalj se sastòji iz dvȇ dr̀vene šȁke. [8] Српска Црња Тител Иђош Кикинда Башаид Ботош Орловат [1]
  8. Ȍndak kȍlko ùkućana ȉma mȕški, tȉma prȁvi šȁke, a žȅnskima kȕrjake. [9] Бешка Буђановци Сенпетер [1]
  9. Domaćice su mesile različita figuralna peciva koja se namenjuju ukućanima na Božić (šaka, sunce, srp i sl.). [1]
  10. Muškarcima pripada kolač oračeva šaka, a ženama i devojkama vitice ili pletenice. [10] [1]
  11. Šȁka, i vinȍgrad, i gúmno, i sȇna prȁvu o[d] tȇsta, kamȁre. Павлиш [1]
  12. Pa šȁku oprȁim táko, isȅckam táko, to su pȑsti. Избиште [1]


Синоними:

  1. daska [1]
  2. čep [1]
  3. ruka [1]


Изрази:

  1. propustiti nekoga krozšake ("istući, izudarati nekoga"). Сомбор Ново Милошево [1]
  2. krospustiti nekoga krozšake ("istući, izudarati nekoga"; "Kad te krospustim kroz šake"). [1]
  3. ići nekud praznihšaka ("ne nositi poklon"; "Kako"). Јасеново [1]
  4. deliti kapom išakom ("isto"). Сомбор [1]
  5. pasti nekome ušake ("dobiti batine od nekoga"; "Pao mu u šake"). [1]
  6. Imatišaku ko prakljača ("imati tešku ruku"). Јасеново [1]
  7. Davati išakom i kapom ("obilato, nesebično davati, pomagati, poklanjati"). Ново Милошево [1]
  8. izmigoljiti se nekome izšaka ("izvući se, osloboditi se nečije kontrole"; "Izmigoljio mi se iz šaka"). [1]
  9. živeti ko tiče u dečijišaka ("biti u nečijoj vlasti, biti sputavan, stradati"). Јасеново [1]
  10. dopasti nekomešaka ("dobiti batine od nekoga"; "Dopo mi šaka"). [1]

Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 80, 81, 119.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 7.
  4. 4,0 4,1 4,2 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 133. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 235.
  6. 6,0 6,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  7. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  8. Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  9. Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
  10. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 61.

Напомене уреди