вратник

Српски

вратник (српски, lat. vratnik)

Именица

вратник, м

Облици:

  1. вра̏тнӣк Сусек Свилош Лежимир Јазак Врдник Крушедол Бољевци Санад Делиблато [1] [2]
  2. вра̏тник Свилош [3] [2]

Значења:

  1. Део ама који се налази коњу на врату. [2]
  2. Горњи део јарма који се налази воловима на врату. [2]
  3. Дебљи крај плетеног или кожног дела канџије. [2]

Примери:

  1. Делови радних амова су: „прсник” (пршњак), вратник и колан („гребењак”). Вратник належе коњу око врата. [4] [2]


Референце

  1. Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  4. Љиљана Радуловачки, Сарачки занат у Срему. — Рад, 1988—1989, 301—313, стр. 310.

Напомене