ле̑п
ле̑п
ле̑п (српски, lat. lȇp) уреди
Именица уреди
ле̑п, м
Примери:
- На̀прави се ле̑п па се ти́ме ку̏ћа ле̑пи. Сента [1]
- Па на том зиду почне креч да се потклобучава, крљушта и круни, па ле̑п почне да се љушти, па најпосле и сам тај зид од набоја [...] почне ушрех да пуца и да се слеже. Стапар [1]
- Спо̏ља су се те̑ ко̏шнице ле́пиле бла̏том, то̑ је би́ло бла̏то про̀тка̄но са пле̏вом од жи̏та, то̑ је ле̑п. [2] [3] Ново Милошево Јарак Пачир Дрљан Кула Дероње Бачка Паланка Бегеч Деспотово Равно Село Турија Ченеј Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Ковиљ Мошорин Ђала Нови Кнежевац Банатско Аранђелово Мокрин Кикинда Ново Милошево Српска Црња Радојево Нови Бечеј Меленци Тараш Орловат Вршац Иванда [1]
- И са̀мо па̏о ле̑п кад је у̀дарила ка̀ћуша. Суботица [1]
Референце уреди
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 8, 132.