синов

синов (српски, lat. sinov) уреди

Придев уреди

синов , , прид.

Примери:

  1. По̏сле го̏дин да́на си̑новог венча́ња, ро̀дио се си̑н му. Нови Сад [1]


Референце уреди

  1. мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад

Напомене уреди

Шаблон:Pent