стре̏ја

Именица

уреди

стре̏ја, ж

Значења:

  1. Крај крова који прелази зидове. [1]
  2. Кров који истовремено прекрива и кућу и трем. [1]
  3. Кров накнадно дозиданог трема. [2] Ђала[1]

Примери:

  1. Стани под стреју да не покиснеш. [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] Ченеј Јамена Вашица Бачинци Бачинци Сот Ердевик Сусек Лаћарак Свилош Шуљам Черевић Јарак Вогањ Хртковци Платичево Шатринци Чортановци Голубинци Угриновци Бечмен Стари Сланкамен Сурдук Суботица Мартонош Сента Сомбор Сивац Стапар Кула Србобран Бачко Градиште Дероње Равно Село Госпођинци Товаришево Ђурђево Каћ Руменка Бачка Паланка Бегеч Нови Сад Ковиљ Ђала Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Санад Мокрин Кикинда Радојево Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Меленци Житиште Тараш Јаша Томић Арадац Шурјан Бока Неузина Ботош Перлез Добрица Маргита Фаркаждин Велико Средиште Сакуле Вршац Алибунар Сефкерин Избиште Црепаја Јасеново Крушчица Долово Кајтасово Врачев Гај Борча Панчево Делиблато Омољица Ковин Батања Деска Иванда Крашово [1]
  2. Врапци су ми направили гнездо испод стре̏је. Обреж [1]
  3. Сре̏ћа што су се о̏ма по̏пе̄ли на̀ чардак, ис ча̏рда̄ка се по̏пели го̏ре на гре̑де, по̀седали, позавла́чили [се] та̀ко под стре̏ју. Визић [1]
  4. То̑ је стре̏ја под за́батом. [2] Дероње Вашица Кикинда Башаид Итебеј Конак Перлез Добрица Маргита Сакуле Вршац Алибунар Сефкерин Делиблато Омољица [1]
  5. По̏т стрејом је све̏. По̏т стрејом је ку̏ћа, а по̏т стрејом је о̏но ђе у̏лазӣмо уну́тра. Стре̏ја, то̑ је у̏једно. О̏но је стре̏ја што по̏крије ђе у̑ђемо, и о̏но̄ је стре̏ја што по̏крије ку̏ћу. [10] Помаз [1]
  6. И̏ма на вѝсоку стре̏ју, а и̏ма нѝска стре̏ја, а о̀во је ста̑ри ти̑п ку̏ће. То̑ је нѝска стре̏ја, ко̀ја и̏ма са̀мо кро̏в по̀д њо̄м. [2] Ђала [1]


Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 24, 144, 157.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 81, 162, 163, 227, 343.
  5. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 45.
  6. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 58.
  7. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  8. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 99.
  9. Михај Н. Радан, Обреди, веровања и обичаји Карашевака везани за изградњу куће. — Гласник Етнографског института САНУ, књ. XLIX , Београд, 2000, 91—99, стр. 93.
  10. Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.

Напомене

уреди