farbati

farbati (српски, ћир. фарбати) уреди

Глагол уреди

farbati, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.трп.риб.прен.


Облици:

  1. -am [1]
  2. fàrbati [1]
  3. -am se [1]
  4. fȃrbati Суботица Ново Милошево Вршац [1]

Значења:

  1. Premazivati farbom, bojom, potapati u farbu, boju. [2][1]
  2. Bojiti svoju kosu, bradu i sl. [3] Госпођинци Вршац[1]
  3. Ulepšavati, doterivati; varati, obmanjivati; lagati. [1]

Примери:

  1. A kad je Ùskrs — ȍndak na Vèliki pétak se fȃrbadu jája. Елемир [1]
  2. Kad je òčisti [kožu], ȍnda je gòtova za rȃd. Ȍnda je fȃrba. Ковиљ [1]
  3. Pa čarȁpe se štríkalo od lépe vúne, pa se cŕno fȃrbalo, fȋno cŕno. [4] [5] [6] [7] Избиште Лаћарак Лединци Бољевци Суботица Мартонош Пачир Кула Нови Сад Банатско Аранђелово Ново Милошево Башаид Итебеј Арадац Велики Гај Фаркаждин Вршац Баранда Банатска Паланка Омољица Деска Сенпетер [1]
  4. Òbično se u lȕkovini fȃrbalo, ȍnda u mlečíki. Стари Сланкамен [1]
  5. Na Vèliki pétak smo pòstili, fàrbali jája. Нови Сад [1]
  6. Prvog dana deca se „tucaju” „farbanim jajima”. [8] Остојићево [1]
  7. I ȍnda se tȏ nàkiti pántljikāma, pèrjanicāma (od àrtije zlátne fȃrbane). [4] [9] Кумане Нови Бечеј Итебеј Јаша Томић [1]
  8. Ponedeljnikom, ondak se nije vatalo, ondak smo vrške farbali sa plavetnim kamenom. Мол [1]
  9. Sve dok je ladna voda, možemo da držimo i četrnaest dana da ne farbamo vrške... ali sušiti obavezno. Стари Сланкамен [1]
  10. Imali smo vrške, terovali smo crnim, u teru, a bele vrške smo mećali plavi kamen pa smo i[h] farbali svaki osam dana da ne bi trunule. [10] Бачка Паланка [1]
  11. Ne sme da se farba unutra [u čamcu] katran, samo spolja. [10] Падеј [1]


Изведене речи:

  1. fȃrbanje [1]
  2. fȃrban [1]


Синоними:

  1. bojadisati [1]
  2. plavisati [1]
  3. terisati [1]


Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 108.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 140.
  4. 4,0 4,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 349.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 165, 262, 452.
  6. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  7. Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
  8. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 159.
  9. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 137.
  10. 10,0 10,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене уреди