gruvati

Глагол

уреди

gruvati, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -am [1]

Значења:

  1. Pucati, tutnjati. [1]
  2. Veoma se čuti, odzvanjati. [1]
  3. Mlatiti, vrći (žito). [1]
  4. Šibati velikom snagom (o vetru). [1]
  5. Sakupljati posebnim krivim grabljama plevu na guvnu. [1]
  6. Lomiti, kidati. [1]
  7. Učiti napamet, bez razumevanja. [1]
  8. Navaliti na jelo. [1]
  9. Zamarati se fizički, mučiti se. [1]
  10. Putovati dugo i teško. [1]
  11. Provoditi se. [1]

Примери:

  1. Najviše gruvaju topovi prilikom crkvene slave. Бегеч [1]
  2. Sam bȉo na frȍnt, di su grúvali tòpovi. [2] [3] Ченеј Нови Бечеј [1]# Код Равника су опет брегови: Грунар (јер се „грува” — „чине се падишке” […] а то значи брег се рони са треском). [4] Крашово [1]# О̏ндак мо̑раш гру́вати мо̀тиком јел је твр́до. [5] [3] Чуруг Мол Надаљ Госпођинци Жабаљ Каћ Ковиљ Тител Ченеј [1]# Ко̀њи га̏зу оно жи̏то ис ко̀шуљице. То̑ се зо̀ве: зр̀но се гру̑ва да ѝзӣђе ис ко̀шуљице. [6] Ђала [1]# У̀зми и но̀си ка̏пу, у Но̀ви Са̑д гру̑ва ко̀шава. [3] Ченеј [1]# Мо̏жеш, ал нѐмој да гру̑ваш, да ки̏даш гра̑не. Велики Гај [1]# Само ти̑ гру̑вај на̀пред, у̀чи, нѐмој ко̑ да те сти̏гне. [3] Ченеј Неузина Бока Шурјан [1]
  3. Grȗvaj da mi ne donèseš kéčeve. Јаша Томић [1]# И о̏ма да̑ј да гру̑вамо по ко̀нзе̄рби. [7] Итебеј [1]# Гру̑вам се ко̑ про̏ст, а дру̏ги ди̏жеду но̑вце. Јаша Томић Неузина Бока Шурјан Вршац [1]# Са̏д сам се гру́во и ни̏кад ви̏ше. Јаша Томић Неузина Бока Шурјан [1]# Груво сам се цео божији дан по њива. Црвена Црква [1]# Па иде́ду пу̏но [омладина], па се гру̑ваду. Избиште [1]


Синоними:

  1. bubati [1]
  2. šalabazati [1]


Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 164.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  4. Јован Живојновић, Кроз јужни Банат (путничке белешке и размишљања). — ЛМС, 255, 1909, 37—64, стр. 59.
  5. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 535.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 247.

Напомене

уреди