seljački

seljački (српски, ћир. сељачки) уреди

Прилог уреди

seljački, прил.

Облици:

  1. -a, -o [1]
  2. seljȃčki, sèljāčki [1]

Значења:

  1. Koji se odnosi na seljake i njihov način života; svojstven seljacima. [1]
  2. Dugačak kožni kaput opšiven krznom po rubovima. [1]
  3. Kola koja vuku konji. [2] Сремска Митровица Врдник Суботица Сивац Српски Крстур Башаид[1]
  4. Kuća koja je užom stranom okrenuta prema ulici. [1]
  5. Velika peć, zidana od čerpića ili valjaka blata i slame, ređe od kaljeva, sa zaobljenim vrhom, koja se nalazi u jednoj prostoriji a loži se iz druge ili spolja. [1]
  6. Isto. [1]
  7. Ekonomsko i radno udruženje poljoprivrednika. [1]
  8. Isto. [1]
  9. Mesto okupljanja i zabave za žitelje sela. [1]

Примери:

  1. Ȍndak su se prȁvili peškíri sèljāčki. [3] [4] Нови Сад Буђановци Арадац [1]
  2. Ȍnda su tàko sèljāčke dèvōjke nòsile. Шимановци [1]
  3. Kònofos, tȏ je bílo za sèljāčke jàstuke, tȏ je plátno kòje je ù kocke, ȉma tȏ ì sade, i čàršavi su se prȁvili ò[d] tog. [1]
  4. Nȁš póso seljȃčki. [5] Вршац Житиште Зрењанин Добрица Борча [1]
  5. Kròjio je, šȉo, nȅkad rànije kad je bȉo mlȃd, bȗnde one sèljāčke, dùcīn tȏ se zòve i kòžuve kȍžne òne tàko kràtke od kȏža òno ìšārano, prȕsluk, pr̀šnjāk, svȅ je šȉo. [6] Ковиљ [1]
  6. Mȁti mi je bíla iz sèljāčke kȕće. Сремска Каменица [1]
  7. Rȍđen sam u sèljāčku kȕću u Bašaídu. Башаид Визић [1]
  8. Kàdgod tȅ sèljāčke kȕće nísu bíle betònīrane  ; 2. ‘kuća čiji se ukućani bave poljoprivredom’. [7] Нови Сад Сот Сомбор [1]
  9. Sȍba pȍvelika, pa sèljāčka pȇć, tȃ zȋdana tàko, pa ȍkolo klúpa. [7] Перлез Кула Ченеј Бачка Паланка Нови Бечеј Јаша Томић [1]
  10. Sȁd sam jȃ rȁčuno da nàmestim tȁmo ùnūtra pȇć sèljāčku, od kobàsīca, od zȅmlje. Ђала [1]
  11. Pa òne sèljāčke pȅćke, pa ògrizine, pa se pȅko lȅbac, pa lèpinje. Елемир [1]
  12. Ȍnda smo bíli u sèljāčkoj rȃdnoj zȃdruzi. Бечеј [1]
  13. Osnívali smo sèljāčku rȃdnu zȃdrugu. Бегеч [1]
  14. Ìmali smo fùrunu sèljāčku, pa bȉo onaj zàpećak. Бегеч [1]
  15. Ù sobi je bíla sèljāčka fùruna. [7] Руменка [1]
  16. Tȏ smo mȉ sèljāčko kȍlo, tàko se zválo, tȕ su ìšli većìnom seljáci, a kòji su zanàtlije, òni su ìšli u Zànācki dȍm. Нови Сад [1]
  17. Òni su sèljāčki žívili. Сремска Каменица Нови Сад [1]


Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 128.
  4. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 346.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 56, 60.
  6. Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
  7. 7,0 7,1 7,2 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.

Напомене уреди