venčavati

venčavati (српски, ћир. венчавати) уреди

Глагол уреди

venčavati, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.трп.одр. вид.


Облици:

  1. vènčāvam [1]

Значења:

  1. Koji stupa u brak; koji je u braku. [1]
  2. Odeća za venčanje. [1]
  3. Isto. Јаша Томић Вршац[1]
  4. Burma. Сомбор Ковиљ Ново Милошево[1]
  5. Koji se odnosi na venčanje i brak. [1]

Примери:

  1. Stȍ i vȉše gȍdīna kȁko je tȍ jèdno kùmstvo, pa i òvi kȁko vènčāvadu njȋ. Елемир Сомбор Иванда [1]# О̏нда кад ћемо да се вѐнча̄вамо, о̏нда на̑з дво̏је иде́мо пред о̀лта̄р. Лаћарак [1]
  2. Posle slùžbe ȍdma se vènčāvadu, blagòslovi, da bȕdu blagoslovèni, da se ne ràzīđedu. [2] [3] [4] Ђала Бешка Обзир Сомбор Кула Томашевац Чента Варјаш Ченеј [1]
  3. Jȁ kat sam se venčávala, ȍnda sam ìmala bùrmu. Добринци [1]# По́па нас вѐнча̄. Бачинци [1]
  4. Tȁj kȗm jèdan nȃs je svȕ četvòricu vènčō. [5] Шимановци Сомбор Суботица Чуруг Госпођинци Иванда [1]# Вѐнчо нас је поп Сте́ва По̀повић. Нови Сад [1]
  5. Nȍvi kȗm, nȇma vȉše ònaj što te kr̀stio da te sȁd i vènča. [2] [4] Мокрин Српска Црња Житиште Шурјан Борча Ченеј [1]# Ве́нчо ме мо̏ј о́тац. Банатска Паланка Вршац [1]
  6. Tȁmo i pópa venčȃ. Избиште [1]# Кад се ве̏нчали, о̏пет код мла̑де на ру́чак. Јасеново Вршац [1]
  7. A pȍsle kȍ se vȅnča, i u ȍpštinu i u cȓkvu. Избиште [1]# Нѐдеља је би́ла, вѐнчалӣ смо се ле̑по. Обзир [1]
  8. Pȍsle ìde [svekar] nȁ ugovōr, da ugòvori s prȉjateljom kȁd ćedu se mlȁdēnci vènčati, i donèse dèvojački štàfīr. [6] [2] [3] [7] [4] Кумане Лаћарак Сомбор Бечеј Нови Сад Ђала Српски Крстур Мокрин Падеј Ново Милошево Итебеј Бока Томашевац Иванда Ченеј [1]
  9. Jȃo, Bȍže, a òni se vènčali, pa ȍnda na sàlāš je ȍdnēli, a mȋ smo ìšli pògačāri ȕveče. Кула [1]
  10. Tàko jèdnu nèdelju, tàko drȕgu, ȍndak trȅću nèdelju kad bȕ de nàvēšćen, ȍndak mȍž da se vènčā. Бешка [1]# Приликом кићења невесте, откупљивања и одвођења младе на венчање, соба је била брижљиво чувана и закључавана. Бачки Брестовац [1]# Венча́ње је у нѐдељу, а у четвр́так по̀гача̄ри. Жабаљ [1]
  11. Ispròsili je i ȍnda se ìšlo na venčánje. [2] [3] [7] Нови Сад Кула Ново Милошево Елемир Арадац Избиште Иванда [1]
  12. Òni vȍde mlȃdu na venčánje. Бешка [1]
  13. Òdākle z dèvōjka ròdila, tȗ je venčánje. Сомбор [1]# О̏чи вѐнча̄ња, пре̑ јѐдан да̑н ки̏ту буклија́ша. Кумане [1]
  14. Od zapítka do vènčānja dvàjes jèdan dȃn je trȅbalo. [6] [2] [5] Томашевац Добринци Мартонош Суботица Сомбор Кикинда Ново Милошево Фаркаждин Чента Баранда Сенпетер [1]
  15. Ȍnda kad sam ìšla na vènčānje, ȍnda sam ìšla preko jèndeka. Bȍjala se vrȁčki. Бачинци [1]
  16. Ȍdemo u cȓkvu na vènčānje. Лаћарак [1]# Ту су венчани први брачни парови. Банатски Двор [1]# У куповину венчаног рува ишло се после обављене просидбе, тј. јабуке. [8] [1]# Сва̏ко је гле̏до макар о̀бичну ха̀љину да на̀прави са̀мо да се обѐлежи да је вѐнча̄на ха̀љина. [2] Жабаљ Сомбор Кула Турија Ковиљ Српски Крстур Ново Милошево Зрењанин [1]# Бу̏клија̄шу, ма̏терина ра̑но, кад ти̑ по̏чнеш сва̏тове ку̏пити, из а̀влије код пр̑вог ко̀мшије, о̏нда и̏ди ве̏нча̄номе ку̑му, п[а] о̏нда и̏ди бра̏ту ста̑ром сва̏ту, п[а] о̏нда и̏ди ру̏чноме де̏веру. [6] [2] Кумане Итебеј [1]


Изведене речи:

  1. venčati [1]
  2. venčanje [1]
  3. venčan [1]


Синоними:

  1. staviti [1]


Изрази:

  1. [1]
  2. l jd venčȁje Крушчица [1]
  3. Obećaj pa udaj, venčaj pa ne daj ("kaže se kada devojčin otac ne ispuni obećanje u vezi s mirazom"; "Dogodi se da devojački otac obeća i nešto više od dukata samo da uda ćerku, ako je to retko povoljna prilika za nj"). [1]
  4. venčati se oko vrbe ("stupiti u vanbračnu vezu"). Сомбор Вршац Иванда [1]
  5. spremati se ko na venčanje ("dugo se ulepšavati, doterivati"). Јасеново [1]
  6. Venčȁti s mȍtkom ("istući"). Вршац [1]

Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 130, 293. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. 3,0 3,1 3,2 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 225. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. 4,0 4,1 4,2 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  5. 5,0 5,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 18, 32, 120, 124, 192, 213. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  6. 6,0 6,1 6,2 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 127, 134, 173. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  7. 7,0 7,1 Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 604. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  8. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 141.

Напомене уреди