последак

последак (српски, lat. posledak) уреди

Именица уреди

последак, м

Облици:

  1. -тка [1]

Значења:

  1. Крај, свршетак. [1]

Примери:

  1. Пр̑во и пр̑во па̀сӯљ, по̏ндак су́ва те̑ста и о̏ндак шљи̏ве на по̀слетку. [2] Српски Крстур [1]
  2. Мо̑ра да нам да̑ до по̀слетка. Бачко Петрово Село [1]
  3. А до по̀слетка је пѝто̄: „Је л та̑ жѐна жи́ва?". Дероње [1]


Референце уреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 534.

Напомене уреди