šѐgrt

Srpski

šѐgrt (srpski, lat. šègrt)

Značenja:

  1. Mladić ili dečak koji uči zanat kod majstora; učenik u privredi. [1] Vršac[2]

Primeri:

  1. Trȋ gȍdine trȅba da ѝde šѐgrt da ùči, ȍnda pȍsle pòstaje kȃlfa. [3] Neradin [2]
  2. Bíla sam, ȍnda se tȏ tàko kazívalo, šѐgrt. [4] [5] [3] Aradac Bačinci Sot Neštin Sremska Kamenica Irig Inđija Krčedin Subotica Pačir Mol Kula Turija Kać Novi Sad Bačka Palanka Begeč Futog Titel Novi Kneževac Mokrin Bašaid Deska [2]
  3. Bílo je nȃs dvȃ šѐgrta. Kovilj [2]


Reference

  1. Milan Milošev, Vršačke papudžije. — Rad, 6, 1957, 121—137, str. 122.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  3. 3,0 3,1 Dejan Miloradov, Kovačka i potkivačka terminologija južne Bačke i severnog Srema (rukopis magistarskog rada).
  4. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 172.
  5. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 452.

Napomene