koljivo
koljivo
Oblici:
Značenja:
- Kuvana pšenica, pomešana sa šećerom i orasima, koju sveštenik blagosilja i preliva vinom, a gosti jedu (obično na slavama i daćama). [1]
- Koljivo koje se kuva za šestonedeljni pomen. [1]
Primeri:
- Tako je u većini sela kuvana pšenica, „koljivo”, na Teodorov petak ili subotu, a takođe su i u crkvi deljeni koljivo i pogače ( — Jm L NKa Čr; BP; NK) [RSB; ZPR; PČ-C 26]. [2] [1]
- Kuvana pšenica „koljivo” priprema se i na dan krsne slave, ali u Bačkoj i Sremu samo za sveca mučenika, dok je to u južnom Banatu opštiji običaj, te se koljivo kao i kolač nose i na osvećenje u crkvu. [3] [1]
- Jȃ sad kad prȁvim kȍljīvo [meljem sitno] da ne òseti se da je žȉto. [4] Subotica Sviloš Susek Pačir Turija Begeč Čurug Gospođinci Žabalj Đurđevo Kać Novi Sad Padej Melenci Itebej Novo Miloševo Farkaždin Deska [1]
- Jȃ u kȍljīvo stȁvim jȍš i gròžđīca da bȕde ukùsnije. Laćarak [1]
- Prȁvilo se kȍljivo za slȁvu. Stari Slankamen [1]
- Počàstu sa kȍljivom. [5] [6] [7] Srpska Crnja Bačinci Buđanovci Ravno Selo Novi Sad Itebej Novo Miloševo Šurjan Orlovat Lovra [1]
- Al ȍndak je tȏ bȉo zákon, tȁ pȉta, dȃ ili kȍljivo. Novi Sad [1]
- Kod banatskih Hera za šestonedeljni pomen prave „veliko koljivo”. [8] [1]
Reference
uredi- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Konji vrani. 1987, 326 str, str. 96.
- ↑ Mila Bosić, Žitarice u plodonosnoj magiji kod Srba u Vojvodini. — Rad, 31, 1988—1989, 171—193, str. 188.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 113, 116.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 114, 117.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 335, 347.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 161.
- ↑ Mila Bosić, Žitarice u plodonosnoj magiji kod Srba u Vojvodini. — Rad, 31, 1988—1989, 171—193, str. 190.