Викиречник

sediti

sediti

Jezici (1)
Reference
Strana kategorija

Srpski

sediti (srpski, ćir. sediti)

Glagol

sediti, {{{vid}}} neprel.

Oblici:

  1. -im [1]
  2. im, -im [1]

Morfološke varijacije:

[1.1.] ikavski: siditi, ijekavski: sjediti, ekavski: sediti

Slogovi: se-di-ti


Značenja:

  1. Nalaziti se u položaju u kojem se donji deo trupa oslanja na nešto i nosi težinu tela. [1]
  2. Provoditi (najčešće redovno, svakodnevno) određeno vreme na nekom mestu; boraviti negde duži ili kraći vremenski period. [1]
  3. Živeti u nekom mestu, prebivati; stanovati u nekom stanu, kući, na nekoj adresi. [1]
  4. Biti više dana u gostima kod nekoga. [1]
  5. Biti dokon, besposlen, ništa ne raditi. [1]
  6. Stajati u redu. [1]
  7. Zauzeti sedeći položaj. [1]
  8. Spustiti se na dno, prionuti na dno. [1]
  9. Zaustaviti se, ne otići daleko. [1]
  10. Zaći (o suncu). [1]

Sinonimi:

  1. sedati, sedeti [1]


Primeri:

  1. Sèdilo se i jȅlo i do poslepódne čȁk. Bačinci [1]
  2. Bȁbe su ȍkolo sèdile i čȅkale da idémo kȕći. Novi Sad [1]
  3. Sèdili smo — sedímo pred kòlebom. Laćarak [1]
  4. Sȅte, bȍže, dȉ se tàko žȗrite, ȉma vrȅmena, rádnja će da čȅka. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Boka Vizić Čerević Beška Vojka Sombor Stapar Deronje Turija Ravno Selo Čurug Gospođinci Žabalj Martonoš Bačko Petrovo Selo Bečej Kikinda Novi Bečej Bašaid Itebej Elemir Aradac Zrenjanin Jaša Tomić Neuzina Tomaševac Ilandža Perlez Farkaždin Čenta Baranda Orlovat Pomaz Deska Ivanda Čenej [1]
  5. Nȁ šta sédiš. [8] Batanja [1]
  6. Sedídu po četȉri devȏjke u sȉc. [1]
  7. Ovȉ stȃri sedídu: klúpe, stolȉce, pȉju vína. Jasenovo [1]
  8. Sèdi, sàmo nè mož da ìde nìmalo. Novo Miloševo [1]
  9. Sèdi se tȗ do dèset sáti. Itebej [1]
  10. Preko zíme, kad sedímo, pòkoljemo svȋnje, uz lèbaru ràkiju, bȕde i vrúći čvȃraka. [9] [10] [11] Tomaševac Gospođinci Begeč Sanad Mokrin Kikinda Srpska Crnja Bašaid Itebej Melenci Žitište Zrenjanin Perlez Farkaždin Veliki Gaj Ilandža Čenej Senpeter [1]
  11. Jȃ sam sedȅo na klúpu. [12] Banatska Palanka Neuzina Boka Sefkerin Izbište Kaluđerovo [1]
  12. Tȁ je stȃra bíla pa sedȅla preko pódne. Vršac [1]
  13. Mlȃda sedȋ za astȃl i svȅ prȋma dȁrove. Jasenovo [1]
  14. Drvo kad se čini, koj udari prvi red, taj dobije šalicu, kolač, sveću; štap da se brani od nemci i stol, na kojim sidi. [13] Krašovo [1]
  15. U škȍli sedímo do dvánajst čȁsōva. [14] Kumane [1]
  16. Takođe, kuća se ne sme graditi gde se „baja” ili gde se u selu zna da „dode ili side noćom vampiri, šumnjake ili zli duhove”, jer su to „nečista mesta”. [15] Krašovo [1]
  17. Pa sam tȁmo ȕ školu sèdio u pódne, pa posla pódne dȏđem kȕći kad nas pȕsti ùčitelj. Đala [1]
  18. P[a] ȍnda je òčo u Vójlovački nȁmastīr iza Pȃnčeve — tȁmo je dȕgo sèdijo, tȗ je dòčeko smȑt njègou (sedamdès sȇdme je ȕmro). Novo Miloševo [1]
  19. Ȏn i jèdna devòjčica tȕ zȁjedno su sèdili u skàmiji spram prózora. Begeč [1]
  20. Sèdili smo vala jèdno trȋ gȍdine zȃjno. [16] [17] [18] Elemir Obzir Tovariševo Martonoš Gospođinci Kumane Orlovat [1]
  21. Na salášu sèdio svȏme. Gospođinci [1]
  22. Štȁ da se ùdam za mȃjstora, da sèdim u kìriju. Bašaid [1]
  23. Tȗ [j]e sèdio nȉki Bȇli Lála, tàko su ga zváli. [19] [20] [21] [6] [7] Itebej Martonoš Ravno Selo Turija Bečej Gospođinci Čurug Žabalj Kać Kikinda Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina Orlovat Čenej Ivanda Deska [1]
  24. A di vi sedite? Jasenovo [1]
  25. Ne znam di sediš. [1]
  26. Svȉ su šnjímeka, u jèdnu zȁjednicu sèdu. [22] Novo Miloševo [1]
  27. Ȏn u Bȅodru sèdi. [1]
  28. Oni sèdu u stȃn tȁmo kod kȁsarne. [23] Vršac [1]
  29. Tȁmo je sedȅo gȍdinu dána, níje plátio. Vršac [1]
  30. Koliko je važan ovaj običaj prinošenja žrtve, govore izjave naših kazivača, koji naglašavaju da je klanje neke životinje i danas obavezno, šta više, to se radi i kada se gradi bilo koja manja građevina: štala, svinjac, kokošarnik i sl. (jer „tu sidi mara i človik”). [24] Krašovo [1]
  31. Dóđi na ráspust da sèdiš kòd nas. [25] [6] Čenej Kikinda [1]
  32. Ko[d] ćérke sèdila, mȁti i ćȋ. Ilandža [1]
  33. Sèdeli smo valda jedno šȇz dána. [26] Pavliš Melenci [1]
  34. Mȏj stȁrac dȏđe ȍči Pétkovače, pa onak ȏn tȗ sèdi dvȃ dȃna dok nè prōđe slȁva. Itebej [1]
  35. A èvō ga kòd nās da sèdi tȗ, nȅkolka dána, da zabòravi tȗ. Đala [1]
  36. U utorak stari svat sidi od ručka do večere. [27] Krašovo [1]
  37. Ȍnda znȃš da nísam sèdila. Deronje Novo Miloševo [1]
  38. Sȅdite lȇpo na rȇd, nèmojte da se gȗrate. [6] Čenej [1]
  39. „Čȋko, ȁj nas mȁlo vȏzaj.” A ȍn kaže: „Dòbro, sȅte.”. Bačko Petrovo Selo [1]
  40. Nísu tòčkovi [na fijakeru] bíli vȉšlji, tòčkovi su bíli snȉži, već sȉc i šta ja znȃm, féderi, i ȍnda se tȗ sȅdne da vȉdiš preko kónja kùda tȅraš. Čenej [1]
  41. I ȍnda sȅdnēmo pa rȗčamo, i kad òdūžimo rúčak, mȋ òpēt na kòpānje — do dȍveče. [28] [29] [30] [31] [32] [33] Mokrin Martonoš Srpski Krstur Novo Miloševo Bašaid Kumane Melenci Žitište Itebej Međa Jaša Tomić Zrenjanin Ilandža Sefkerin Pomaz Deska Batanja Čenej [1]
  42. Ona [keca] sedne više dole. [34] Sremski Karlovci [1]
  43. Bȃcamo vȍdu nȁ rōj da nè ode dalèko, prid njèga bȃcaš vȍdu da bi sȅo blízu. [35] Despotovo [1]
  44. A sȗnce kad sȅdne, ovàko bȕde kao lȍpta, nȅ znam rȅć kȍlko je sáti, ȍnda dȏđemo kȕći. Tovariševo [1]


Izrazi:

  1. sedeti ko na trnje ("biti u stanju neizvesnosti"; "Sedim ko na trnje"). Jasenovo [1]
  2. sedeti ko panj ("izgledati tupo, bez razumevanja i osećanja"). Vršac [1]
  3. selo drvo na drvo ("biti besposlen, beskoristan"). [1]
  4. biti u neizvesnosti’ Jasenovo [1]
  5. sedi, ne deri opanke ("veća je šteta nego korist od nekog posla"). [1]
  6. Sedeti badava ("ništa ne raditi, besposličiti"). Jasenovo [1]
  7. sedeti ko đavo na džombi ("sedeti vrlo neudobno"; "Sedi ko đavo na džombi"). [1]
  8. ˜ badava ("isto"). Novo Miloševo [1]
  9. Kad bi čovek znao di će pasti, on biseo ("često se neprilike u životu ne mogu predvideti"). Novo Miloševo [1]
  10. sedeti na uši ("ne slušati, ne pratiti pažljivo što neko govori"). [1]
  11. ˜ ko na trnje [1]
  12. sedeti ko kvočka Kać [1]
  13. rezati granu na kojoj sesedi ("raditi (obično nesvesno) protiv sebe samog"; "Rȅže grȃnu na kòju sèdi"). Vršac [1]
  14. sȅsti nȅkome nȁ/zȁ vrāt ("nametnuti se kome"). Sombor [1]
  15. sesti na jarmac ("potpuno propasti"). Novo Miloševo [1]
  16. sèdeti ko pròštac ("biti podstanar"; "Sedi pod kirȉju"). Jasenovo [1]

Prevodi

Reference

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 1,64 1,65 1,66 1,67 1,68 1,69 1,70 1,71 1,72 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 151, 228.
  3. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 282, 391.
  4. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 42, 124, 192, 203.
  5. ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 59, 63.
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 6,3 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  7. ↑ 7,0 7,1 Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
  8. ↑ Sofija Rakić-Miloradović, Izveštaj o dijalektološkom istr. živanju govora Batanje. — ESM, 3, 2001, 43—51, str. 47, 49.
  9. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 124, 125, 127, 132, 148.
  10. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 12, 31.
  11. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 122, 125, 159, 161.
  12. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 55.
  13. ↑ Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 243, 1907, 52—79, str. 58.
  14. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 140.
  15. ↑ Mihaj N. Radan, Obredi, verovanja i običaji Karaševaka vezani za izgradnju kuće. — Glasnik Etnografskog instituta SANU, knj. XLIX , Beograd, 2000, 91—99, str. 93.
  16. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 377.
  17. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 8.
  18. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 124, 135.
  19. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 191, 502, 503.
  20. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 224.
  21. ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 66.
  22. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 125.
  23. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 126.
  24. ↑ Mihaj N. Radan, Obredi, verovanja i običaji Karaševaka vezani za izgradnju kuće. — Glasnik Etnografskog instituta SANU, knj. XLIX , Beograd, 2000, 91—99, str. 94.
  25. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 487.
  26. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 161.
  27. ↑ Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 242, 1907, 42—67, str. 67.
  28. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 86, 99, 111, 118, 119, 274.
  29. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 197, 278.
  30. ↑ Sofija Rakić-Miloradović, Izveštaj o dijalektološkom istr. živanju govora Batanje. — ESM, 3, 2001, 43—51, str. 45.
  31. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 32.
  32. ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 55, 56, 57.
  33. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 117, 127, 129, 136, 164.
  34. ↑ Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
  35. ↑ Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=sediti&oldid=695198”