ма̏тор

Именица

уреди

ма̏тор, м/ж

Категорије: одр. вид.подр. об.


Облици:

  1. матор, , ма̀тори, [1]

Значења:

  1. Који има доста година, стар, временит. [1]
  2. Стар човек, старкеља. [1]
  3. Матица која се раније излегла. [1]
  4. Пчела у по след њем ста ди ju му живо та. [1]
  5. Стар човек, старкеља. [1]
  6. Исто. [2] Јарак Жедник[1]
  7. Лук који се убира у лето или почетком јесени. [1]
  8. Плод краставца који се оставља за семе. [3] Надаљ Каћ Ковиљ Мошорин[1]
  9. Старија мушка или женска особа (обично отац, мајка, супруг, супруга). [1]

Примери:

  1. Ви̑ сте мла́ди па ле́пи, а ми̑ са̏д ма̏тори па га̏дни, а да̑. Бачинци [1]
  2. Ма̏тори ба̏ш љу̑ди, ти̑ су о̀стали. Товаришево [1]
  3. Али шта̏ је ха̀сна кад смо ма̏тори већ. Калаз [1]
  4. Ма̀тора го̀ведина па се ду̏го ку̏вала. [4] [5] [6] [7] [8] [9] Пачир Лаћарак Стари Сланкамен Дероње Бегеч Мол Госпођинци Ђурђево Ковиљ Српски Крстур Ново Милошево Елемир Фаркаждин Мокрин Ново Милошево Меленци Итебеј Бока Помаз Деска [1]
  5. А шта се подундаријо онај матор кеша. Јасеново Ђурђево Нови Сад [1]
  6. О̀ва ма̀тора ма̏тица ка́коће ко ко̀ко̄шка. [2] Товаришево Нови Бечеј Итебеј Омољица [1]
  7. Ма̀тора ма̏тица ѝзлази са пр̑вим ро̏јем. Јарак [1]
  8. По̀лен и пра́шак отре́са ју са но́гу ма̀ то ре пче̏ле и са́ме сме̏шта ју. [2] Нови Бечеј Сивац Врбас Каћ Иђош Међа [1]
  9. Та̑ј ма̀тори ке̏ша. Каћ [1]
  10. Лук (и црни и бели) убран у пролеће означен је као мла́ди лу̏к(ац) и зѐлени лу̏к(ац), а ма̀тори лу̏к(ац) се убира у лето или почетком јесени. [3] Сенпетер [1]
  11. Во̏сак се то̀пи од ма̀торог са̑ћа. [2] Деспотово Елемир [1]
  12. Не̏м да̑на кад ме не прего̀ва̄ра ма̀тора. Бачинци [1]
  13. И ка̑жу мо̀јим ма̀торим, слу̏шај, нѐмој да се си̏граш, ако за̑држиш њѐга… би̏ће ти поту́чени сви̏, сви̏. Вилово [1]
  14. О̀нај ма̀тори прѝкла̄па, а ви̑ стоји́те, па се кли̏ба̄те. Мартонош [1]
  15. Нѐ могу ти̑м мо̀им ма̀торим да уго̀вем. [10] Зрењанин Ковиљ [1]


Изрази:

  1. одматоре кокошке је најбоља супа ("исто"). Јасеново [1]
  2. Одматоре кокошке и супа је добра ("у зрелим годинама жена је најпривлачнија"). [1]

Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  3. 3,0 3,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 52, 101, 150.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136.
  6. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 11.
  7. Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
  8. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  9. Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
  10. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 126.

Напомене

уреди