ма̏тор
ма̏тор
Именица
уредима̏тор, м/ж
Категорије: одр. вид.подр. об.
Облици:
Значења:
- Који има доста година, стар, временит. [1]
- Стар човек, старкеља. [1]
- Матица која се раније излегла. [1]
- Пчела у по след њем ста ди ju му живо та. [1]
- Стар човек, старкеља. [1]
- Исто. [2] Јарак Жедник[1]
- Лук који се убира у лето или почетком јесени. [1]
- Плод краставца који се оставља за семе. [3] Надаљ Каћ Ковиљ Мошорин[1]
- Старија мушка или женска особа (обично отац, мајка, супруг, супруга). [1]
Примери:
- Ви̑ сте мла́ди па ле́пи, а ми̑ са̏д ма̏тори па га̏дни, а да̑. Бачинци [1]
- Ма̏тори ба̏ш љу̑ди, ти̑ су о̀стали. Товаришево [1]
- Али шта̏ је ха̀сна кад смо ма̏тори већ. Калаз [1]
- Ма̀тора го̀ведина па се ду̏го ку̏вала. [4] [5] [6] [7] [8] [9] Пачир Лаћарак Стари Сланкамен Дероње Бегеч Мол Госпођинци Ђурђево Ковиљ Српски Крстур Ново Милошево Елемир Фаркаждин Мокрин Ново Милошево Меленци Итебеј Бока Помаз Деска [1]
- А шта се подундаријо онај матор кеша. Јасеново Ђурђево Нови Сад [1]
- О̀ва ма̀тора ма̏тица ка́коће ко ко̀ко̄шка. [2] Товаришево Нови Бечеј Итебеј Омољица [1]
- Ма̀тора ма̏тица ѝзлази са пр̑вим ро̏јем. Јарак [1]
- По̀лен и пра́шак отре́са ју са но́гу ма̀ то ре пче̏ле и са́ме сме̏шта ју. [2] Нови Бечеј Сивац Врбас Каћ Иђош Међа [1]
- Та̑ј ма̀тори ке̏ша. Каћ [1]
- Лук (и црни и бели) убран у пролеће означен је као мла́ди лу̏к(ац) и зѐлени лу̏к(ац), а ма̀тори лу̏к(ац) се убира у лето или почетком јесени. [3] Сенпетер [1]
- Во̏сак се то̀пи од ма̀торог са̑ћа. [2] Деспотово Елемир [1]
- Не̏м да̑на кад ме не прего̀ва̄ра ма̀тора. Бачинци [1]
- И ка̑жу мо̀јим ма̀торим, слу̏шај, нѐмој да се си̏граш, ако за̑држиш њѐга… би̏ће ти поту́чени сви̏, сви̏. Вилово [1]
- О̀нај ма̀тори прѝкла̄па, а ви̑ стоји́те, па се кли̏ба̄те. Мартонош [1]
- Нѐ могу ти̑м мо̀им ма̀торим да уго̀вем. [10] Зрењанин Ковиљ [1]
Изрази:
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
- ↑ 3,0 3,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 52, 101, 150.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 11.
- ↑ Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
- ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
- ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 126.