провла́чити

провла́чити (српски, lat. provláčiti)

уреди

Глагол

уреди

провла́чити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. провлачити, про̀вла̄чим [1]
  2. провлачити, -чем [1]

Значења:

  1. Вукући протурати кроз нешто. [1]
  2. Вукући протурити кроз нешто. [1]
  3. Вешто проћи кроз какве тешкоће. [1]

Примери:

  1. Пр̏во сам ла̏нча̄ла, па на̀ко хе̏клала као на бу́ше, па провла́чила. [2] Бачко Петрово Село Баранда [1]
  2. И̏ма: стра̏нице, то̑ је пр̑во, о̏нда вра̀тила, у бр̏до се о̀снује, прову́че се, и̏ма ни̏те. [3] Башаид Ново Милошево [1]
  3. И о̏нда ту̑ се мо́рало, кад се во̏зи ку̀рузи, мо́рало по три̑ ко̀ња да се ва̏тају у ко̏ла, да прову́ку. Лаћарак [1]
  4. И ми̑ се до̀бро прову́кли. Товаришево [1]


Изведене речи:

  1. прову́ћи [1]


Изрази:

  1. Прову́ћикроз во̏ду ("пропрати веш који није јако прљав"). Ново Милошево [1]
  2. про̀вӯћикро̏з рӯке ("исто"). Ново Милошево [1]

Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 58.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 205, 531.

Напомене

уреди