A ònaj krȃj mȅte se ànzac, nȅka cíglja jel štògod pa zàtēgne čìgnjāk kao vȓšku. Ànzac je svȅ òno što pòtone u vȍdu: kȁmēn mȍže da bȕde ànzac, nȅko gvȏžđe, cíglja mȍže da bȕde ànzac. [2]Ковиљ[1]
↑ 1,01,11,2Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
