óde

Прилог

уреди

óde, прил.

Значења:

  1. Na ovom mestu. [1]
  2. U ovom mestu, u ovoj zemlji i sl. [1]

Примери:

  1. Jȃ ću da te čȅkam óde, a tȋ glédi da dȏđeš dok níje mrȃk da zavȓšimo dànaske pòso. [2] [3] [4] [5] [6] Јаша Томић Черевић Шимановци Мартонош Бечеј Ђала Српски Крстур Банатско Аранђелово Санад Падеј Иђош Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Међа Кумане Меленци Житиште Елемир Шурјан Зрењанин Бока Неузина Конак Велики Гај Томашевац Фаркаждин Иланџа Чента Баранда Избиште Сефкерин Јасеново Чип Ловра Батања Деска Сенпетер Ченеј [1]
  2. Óde dȉ je mòja kȕća, tȕ je mȏg dȅde bíla bȃšta, tȕ se sádila pàprika. Нови Сад [1]
  3. Ȅ, ȍndak tȍ tàko nàpravi okrúglu, ȍndak óde prètisne mȁti, znaš, a òvo òstane, ȍndak óde ìzreže — jèdān pȑst, drȕgi, pȇt pr̀stīju nàpravi. Бешка [1]
  4. Òni su znȁli njȉve kòja je dȉ, tȗ oko Bègeja i óvde. [7] [8] [6] Велики Гај Мартинци Врдник Павловци Буђановци Краљевци Инђија Чип Деска [1]
  5. A i ȏn je óvde. Бачинци [1]
  6. Òvde je svȅ ràzrušeno, svȅ ràzrušeno, čȁk i pàtos. Бачинци [1]
  7. Ovdenaka sam bio odavno. Врачев Гај [1]
  8. Kȗrva se ódeka s òvim čòvekom isprèt kuće. [9] Итебеј Бока [1]
  9. Ȕdate su bíle — jèdna je bíla u Neštínu, mòja svȅkrva óde. Визић [1]
  10. Mȍž da òstanete óde za nȁvek pa žívite. [10] [11] [12] Итебеј Добринци Војка Обзир Кикинда Ново Милошево Елемир Бока Томашевац Вршац [1]
  11. A štȁ mȉ óde, Sàlājka i Pòdbara smo bíli mȁčji kȁšalj zà njī. Нови Сад [1]
  12. Vȉd ód štȁ se jȅde, a dȉ smo mȋ tȁm nȁapako pȍlugládni. Лаћарак [1]
  13. Òvi što su bíli vóde po sȅlima, u Segèdīn. [13] Ђала Нови Кнежевац [1]
  14. Gìmnāzija se ùkinula óvde ȍndak. Бечеј [1]
  15. Mi bi trȅbali da dȍbimo vladȉku óvde, ali nȉkako ne mȍže da izabȅru. Вршац [1]
  16. Nìje znȁo sȉgūrno da ȉma Sȑpkinja óvdje. Помаз [1]


Синоними:

  1. ovamo [1]
  2. vode [1]


Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 74, 332.
  3. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 46, 49.
  4. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 57, 64.
  5. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  6. 6,0 6,1 Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 146.
  7. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 52.
  8. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 314.
  9. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 274, 316.
  10. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 77, 150.
  11. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 269, 285.
  12. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 119, 124, 125.
  13. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 274, 282.

Напомене

уреди