ćupa

Именица

уреди

ćupa, ж

Категорије: шаљ.


Облици:

  1. ćúpa [1]
  2. ćúpa Ново Милошево Бока [2] [1]
  3. ćúpa, ćùpa Маргита Вршац Врачев Гај [3] [1]
  4. ćúpa Нови Кнежевац [1]
  5. ćúpa Сусек Свилош Иванда [1]
  6. ćúpa [1]

Значења:

  1. Muzički instrument napravljen od zemljane posude sa otvorom presvučenim kožom kroz koju je provučena trska. [1]
  2. Prazna, luda glava. [1]

Примери:

  1. Razbila mi se ćupa. Црвена Црква [1]
  2. Òne sad tàko mȅtedu u ćúpe. [4] Ловра Мол Змајево Каћ Ново Милошево Нови Бечеј Меленци Бока Дињаш Иванда [1]
  3. ćúpa za pàpriku [TKPV]. Мартонош Свилош Чортановци Платичево Обреж Сомбор Ново Милошево Арадац Алибунар Уљма Делиблато [1]
  4. Ȉma ćúpe za kìselo mléko. Сомбор [1]
  5. Òne pomúzu i stȁve u ćúpe, lȏnce il šèrpenje. [3] Ловра Панчево Долово Уљма [1]
  6. Sam žedan, bi popio celu ćupu vode. [5] [3] Ченеј Сусек Свилош Черевић Нештин Мартинци Шуљам Буковац Пачир Сента Мол Бођани Кула Дрљан Турија Бегеч Каћ Ковиљ Гардиновци Банатско Аранђелово Санад Мокрин Кикинда Итебеј Тараш Арадац Ботош Иланџа Алибунар Црепаја Јасеново [1]
  7. Sȉpaj ládnu vȍdu iz ćúpe. Суботица [1]
  8. Tȁmo se izlívalo jȍš tolíko ćúpa vóde kȍlko je unosȉla u kȕće — tolȉko još ćúpa se prelívalo. Вршац [1]
  9. Mesto „begeša” (basa) taj orkestar je imao „ćupu”, naročit instrument koji je bio veoma rasprostranjen u Banatu. Ona je ovako izgledala: na ćupi zapremine 7—8 l. probuši se sa strane rupa sa prečnikom 5—8 cm. Preko usta ćupe razapne se koža, koja se uveže. Na sredini se koža proreže toliko da se može provući trska ili drvo te debljine. Da trska ne bi upala sasvim u ćupu, na njenom gornjem kraju je kakav zamotuljak. Prsti se nakvase i tim prstima se tare po trsci koja se pomera gore-dole. Svirač nosi tu ćupu: oko nje je učvršćen gajtan koji on vezuje sebi oko struka. [6] Јарковац [1]
  10. Góre mȅtu tȇ ćúpe zvȃne. [3] Товаришево [1]
  11. Da l imaš štogod u tu tvoju ćupu? Црвена Црква [1]
  12. Da bar ȍće da mu ȗđe ù tu njègovu ćúpu, pa da ùtubi nȅšto, da ìde na škȍle, a nȅ da se mȕči ko jȃ. Јаша Томић Сомбор Ново Милошево Тараш Вршац Јасеново Ловра [1]


Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 43.
  5. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  6. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 116.

Напомене

уреди