đuvegija
đuvegija
đuvegija (српски, ћир. ђувегија) уреди
Именица уреди
đuvegija, м
Облици:
- đuvègija [1]
- đuvegȉja, đuvȅgija, đuvègija, đuvégija [1]
- đuvègija Сремска Митровица Орловат [1]
- đuvègija Сремска Митровица Деска [1]
Значења:
Примери:
- Ako je provodadžija uspešno obavio svoj posao, istoga dana ili dan-dva kasnije devojačkoj kući dolaze „pro sio ci”. To su „đuvegija” (momak koji se že ni), njegovi roditelji i provodadži ja. [1]
- U subotu dođe đuvegija kod mlade da se utvrdi sve za svadbu i ujedno da pozove njene za mlade goste. Ovi se gosti održavaju odmah na 2—3 dana posle svadbe, u utorak ili sredu. [2] [1]
- Jel tȏ đuvègija, jel dȏđe sàmo da pròveri šta se kòd vas rȃdi. [3] [4] Ченеј Черевић Сремска Митровица Суботица Пачир Бачка Паланка Равно Село Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Нови Сад Ново Милошево Нови Бечеј Шурјан Бока Неузина Орловат Иванда [1]
- Svȅ su nàšle đuvègiju pa ću vȁla i jȃ. Јаша Томић [1]
- Ako đuvègija ȉma sèstru jel brȁta, ȍde s njȉma i tȗ zagòvore. Мартонош [1]
- rastezalo se kolo po celom okopu, u njemu je igralo i preko stotine zvanih i nezvanih (bakancoši), koji su navraćali da vide snašu i đuvegiju. [1]
- Đuvègija nȍsi bùkēt. Жабаљ [1]
- Nè znaš kȍ je lèpši, jel đuvègija, jel mlȃda. Лаћарак [1]
- Mèni dovèli đuvègiju i da jȃ ìdēm tȁmo na prélo. Нови Бечеј [1]
- Ȏn odnèse tȇ peškíre svȅ kȕći kod mòmka, kod òtog đuvègije što će da bȕdu svȁtovi, pa prìda njègovoj mȁteri. [5] [6] [7] [8] [3] Кумане Бачинци Сусек Свилош Черевић Суботица Пачир Равно Село Бегеч Турија Нови Сад Мол Чуруг Госпођинци Каћ Српски Крстур Нови Кнежевац Санад Падеј Мокрин Ново Милошево Башаид Меленци Орловат Ловра Деска [1]
- Lȇpo je bílo, lȅpše neg sȁd, sȁd se pròlete kȍl a, nit vȉdiš đuvègiju, nit vȉdiš mlȃ du. Ченеј [1]
- Pȓvo dȍšli po đuvȅgiju s mlȃdine stráne. [9] Помаз [1]
- Ȍnda pukéta da mlȃda dȍbije, da mȇnja svȁki dȃn pùkēt drȕgi, da je vȍle bȍlje đuvegȉja. Лаћарак [1]
- Tȍ dòlazi đuvègijin otac i mȁti, i onàko još nȅka rodbìna. Лаћарак [1]
- Mȃjka đuvègijina svȅ tȇ peškíre što je dȍbīla pòvēže na svȁtove i na kònje svatòvske. [10] Кумане [1]
- Tȁ se tàcna od rodbìne đuvègijine rȇdom krȇće od jèdnog do drȕgog. Жабаљ [1]
- Kad se obalija okiti, pristupa se kićenju buklijaša i čuture. Za sve to vreme devojke i momci pevaju pesmu „đuvegijine majke” uz pratnju gajdaša. [1]
Изведене речи:
Референце уреди
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 92.
- ↑ 3,0 3,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 176, 177.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 64, 452.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 12, 214.
- ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 144.
- ↑ Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
- ↑ Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 18.