žarač

Српски

Именица

žarač, м

Облици:

  1. -áča [1]
  2. žàrač, žàrāč [1]

Значења:

  1. Gvozdena šipka sa kukom za razgrtanje žara u peći. [2] [3] Стапар[1]
  2. Učesnik u svadbi koji šalama zabavlja goste i prikazuje darove koje su mladenci dobili. [1]

Примери:

  1. Ùzmi žàrāč pa iščepr̀kāj mȁlo fùrunu. Лаћарак [1]
  2. A bȉjō je žàrāč čime se žȃri tȏ da bi bȍlje gòrelo. Суботица [1]
  3. De málko sa žaráčom džȃgaj vȁtru, će da se ùgāsi. [4] [5] [6] [7] Јаша Томић Вашица Моровић Сремска Рача Бачинци Кукујевци Сот Ердевик Нештин Мартинци Сусек Свилош Сремска Митровица Черевић Шуљам Вогањ Јарак Лединци Хртковци Платичево Шатринци Крушедол Обреж Чортановци Прхово Голубинци Угриновци Бечмен Стари Сланкамен Стари Бановци Сурдук Мартонош Сента Бајша Мол Дрљан Србобран Бачко Градиште Равно Село Змајево Бођани Госпођинци Ђурђево Каћ Руменка Бачка Паланка Бегеч Нови Сад Ковиљ Гардиновци Ђала Банатско Аранђелово Санад Мокрин Кикинда Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Меленци Житиште Тараш Шурјан Арадац Бока Неузина Конак Ботош Томашевац Орловат Добрица Иланџа Велико Средиште Сакуле Алибунар Сефкерин Црепаја Долово Кајтасово Панчево Делиблато Омољица Ковин Ловра Деска Иванда [1]# Донѐси ми жа̀рач да ра̏згрнем жа̑р, о̏ћу да пѐчем лѐбац. [8] Ченеј Рума Суботица Меленци [1]# Један међу говорџијама је главни, то је „жарач” или „побра”. Жарач је обично млад ожењен човек. Он је главни организатор у сватовима. [9] [1]
  4. Kao legijaši idu mladoženja, dever, kao i „pobra”, odnosno mladoženja, „žarač” i govordžije. Старчево [1]# Жара̑ч је бо̑г, о̏н кома̏ндује з гово́рџијама. [1]
  5. Žaráča uzȉma kȍ je govornȋk, koji mȍž da lȁže i da prȁvi vȉcove i da se sméje. Јасеново [1]# О̏ндак сва̏ки џара̑ч прекази̑ва, ка̑же: Ово̑ покла̏њам мо́мку и мла̑ди, аљи̏ну и кошу̏љу. Јасеново [1]


Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Жито. 1988, 208 стр, стр. 116, 118.
  3. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 4.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 12, 424.
  5. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  6. Збирка речи Радована Вртипрашког.
  7. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 54.
  8. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  9. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 144.

Напомене