Викиречник

žmirag

žmirag

žmirag (српски, ћир. жмираг)

уреди

Именица

уреди

žmirag, м

Значења:

  1. Род птица (лат.) Podiceps Podicipedidae Latham [1]

Синоними:

  1. betić [2] [1]
  2. gnjurac [3] [1]
  3. žmirag [4] [1]
  4. pandurak [5] [1]
  5. pondurka [6] [1]
  6. prinor [7] [1]


Хипоними:

  1. betina [8] [1]
  2. betina norac [4] [1]
  3. velika pandurka [4] [1]
  4. velika pondurka [4] [1]
  5. veliki gnurac [8] [1]
  6. veliki gnjurac [9] [1]
  7. veliki krponožni gnjurac [4] [1]
  8. veliki ronac [10] [1]
  9. veliki ćubasti gnjurac [11] [1]
  10. gagula [12] [1]
  11. glavač [13] [1]
  12. glavoč [2] [1]
  13. gnjurac [14] [1]
  14. gogol [13] [1]
  15. gogolj [2] [1]
  16. gogoljica [13] [1]
  17. gugolj [13] [1]
  18. kaporan [15] [1]
  19. kaporasti gnjurac [16] [1]
  20. kikaš [4] [1]
  21. kogulj [13] [1]
  22. kukaljka [17] [1]
  23. kukmar [4] [1]
  24. kučmasti pandurak [4] [1]
  25. norac [10] [1]
  26. njorac [18] [1]
  27. plijenor [19] [1]
  28. pljenor [20] [1]
  29. podunavac [2] [1]
  30. pondurka [10] [1]
  31. ronac [21] [1]
  32. ćuban [2] [1]
  33. ćubasti gnjurac [4] [1]
  34. ušatka [12] [22] [1]
  35. ušotka [23] [1]
  36. čupak [4] [1]
  37. čupasti gnjurac [13] [1]
  38. betić [4] [1]
  39. golubasti potapljač [4] [1]
  40. krecman [24] [1]
  41. krečman [13] [1]
  42. riđovrati gnjurac [25] [1]
  43. riđogrli gnjurac [4] [1]
  44. rusogrla pondurka [26] [1]
  45. rusogrli gnjurac [27] [1]
  46. crvenovrati gnjurac [9] [1]
  47. betina [4] [1]
  48. zlatali gnjurac [4] [1]
  49. zlatali pandurak [4] [1]
  50. zlatouvi gnjurac [9] [1]
  51. zlatouhi gnjurac [28] [1]
  52. njorka [29] [1]
  53. ušasti gnjurac [30] [1]
  54. ušata pandurka [4] [1]
  55. ušati gnjurac [4] [1]
  56. ušatka [4] [1]
  57. gnjurac [31] [1]
  58. zlatnouhi gnjurac [4] [1]
  59. zlatouha pondurka [22] [1]
  60. zlatouhi gnjurac [19] [1]
  61. zlatouši gnjurac [23] [1]
  62. norac [4] [1]
  63. perjušasti gnjurac [9] [1]
  64. perjušasti pandurak [4] [1]
  65. pirilonac [20] [1]
  66. srednja pondurka [32] [1]
  67. ušati gnjurac [13] [1]
  68. crvenovrati gnjurac [33] [34] [1]
  69. crnovrati gnjurac [35] [1]
  70. crnouhi gnjurac [13] [1]


Референце

уреди
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 1,64 1,65 1,66 1,67 1,68 1,69 1,70 1,71 1,72 1,73 1,74 1,75 1,76 Дејан Милорадов – Слободан Пузовић – Васа Павковић – Јавор Рашајски, Орнитолошки речник, Имена птица, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Мирослав Хирц, Рјечник народних зоологичких назива, књига друга: Птице (Aves), ЈАЗУ, Загреб 1938–1947.
  3. ↑ Григорије Лазић, Проста наравна историја, Будим 1836.
  4. ↑ 4,00 4,01 4,02 4,03 4,04 4,05 4,06 4,07 4,08 4,09 4,10 4,11 4,12 4,13 4,14 4,15 4,16 4,17 4,18 4,19 4,20 4,21 Спиро Брусина, Птице хрватско-српске, Споменик, XII, Српска краљевска академија, Београд 1892.
  5. ↑ Август Либен, Природопис, први део: Зоологија (превео П. Деспотовић), Панчево 1874.
  6. ↑ Спиро Брусина, Птице хрватско-српске, Споменик, I, Српска краљевска академија, Београд 1888.
  7. ↑ А. Остојић, Прилог за народну номенклатуру, Гласник Хрватскога наравословнога друштва, година II, бр. 1, Загреб 1887, 119–129.
  8. ↑ 8,0 8,1 Стјепан Ђурашин, Птице, књ. XXVI, дио други, Матица хрватска, Загреб 1901.
  9. ↑ 9,0 9,1 9,2 9,3 Јосип Етингер, Сријемско-славонско-хрватске дивје животиње, звијери и птице, Тискарница Игњата Карла Сопрона, Земун 1857.
  10. ↑ 10,0 10,1 10,2 Животиње, VIII део, Даворин Трстењак, Птице, IV свезак, књ. XCVII, Друштво Св. Јеронима, Загреб 1895.
  11. ↑ Ондреј Визи, Заштићене животињске врсте у Црној Гори, Гласник Републичког завода за заштиту природе и Природњачког музеја у Титограду, 17, Титоград 1984, 69–108.
  12. ↑ 12,0 12,1 Вук Стефановић Караџић, Српски рјечник, 4. издање, Штампарија Краљевине Југославије, Београд 1935.
  13. ↑ 13,0 13,1 13,2 13,3 13,4 13,5 13,6 13,7 13,8 Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ. I–XIX, Институт за српскохрватски језик САН / Институт за српски језик САНУ, Београд 1959–2014.
  14. ↑ Вук Маринковић, Јестествена повестница, Београд 1851.
  15. ↑ Мојо Медић, Грађа за природописну номенклатуру и за рибарско оруђе, Летопис Матице српске, књ. 166, свеска друга, Матица српска, Нови Сад 1889, 60–81.
  16. ↑ Јосиф Дусл, Зоологија за средње школе, Београд 1870.
  17. ↑ Грађа за фауну Старе Србије и Маћедоније, прештампано из часописа Просветни гласник, Музеј Српске земље, посебно издање 6, Државна штампарија Краљевине Србије, Београд 1907.
  18. ↑ Валтазар Косић, Грађа за дубровачку номенклатуру и фауну птица, Гласник Хрватскога наравословнога друштва, година III, бр. 1, Загреб 1888, 118–128.
  19. ↑ 19,0 19,1 Ернест Домбровски, Основи орнитологије сјеверозападне Србије, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. VII, Сарајево 1895, 63–104.
  20. ↑ 20,0 20,1 Hans von Kadich, Hundert Tage im Hinterland (Eine ornithologische Forschungsreise in der Hercegowina), Mittheilungen des Ornithologischen Vereins in Wien, Wien 1887, 6–14, 23–25, 39–41, 61–63, 71–72, 85–86, 102–105, 121–123, 139–140, 154–157.
  21. ↑ Михаило Н. Рашковић, О тичијем свету у Крајини, Први конгрес српских лекара и природњака, Београд 1905.
  22. ↑ 22,0 22,1 Људевит Фирер, Једна година орнитолошког изучавања у Црној Гори, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. VI, Сарајево 1894, 543–608.
  23. ↑ 23,0 23,1 Lintia Dénes, Adatok Szerbia madárfaunájához (први део), Aquila (A magyar királyi ornithologiai központ folyóirata), XXII évfolyam, Budapest 1915, 329‒351. и Adatok Szerbia madárfaunájához (други део), Aquila (A magyar királyi ornithologiai központ folyóirata), XXIII évfolyam, Budapest 1916, 74‒162.
  24. ↑ Речник српскохрватскога књижевног језика, књ. 1–6, Матица српска, Нови Сад 1967–1976.
  25. ↑ В. Ф. Васић – Д. В. Симић – Ж. Станимировић – М. Каракашевић – М. Шћибан – М. Ружић – С. Кулић – М. Кулић – С. Пузовић, Српска номенклатура I, Двоглед, бр. 4, Лига за орнитолошку акцију Србије и Црне Горе, Београд 2004, 7–19 и Српска номенклатура II, Двоглед, бр. 5, Лига за орнитолошку акцију Србије и Црне Горе Београд 2005, 10–18.
  26. ↑ Csornai Rihárd, Bácska madarainak szerb és horvátnyelvü névjegyzéke, Aquila (A magyar királyi Madártani Intézet folyóirata), L évfolyam, Budapest 1943, 394–402.
  27. ↑ Алфред Едмунд Брем, Како живе животиње (по оригиналном пучком издању приредио с особитим обзиром на наш животињски свијет проф. др Никола Финк), Минерва, Загреб 1937.
  28. ↑ Рудолф Заплата, Птице уловљене у Сарајеву и околини од 1880–1940. године, Ловачки лист, Савез ловачких удружења на подручју Босне и Херцеговине, Сарајево 1940, бр. 3, 141–143, бр. 4, 192–194, бр. 5, 232–234, бр. 6, 278–280, бр. 7, 333–335, бр. 8, 386–388, бр. 10, 474–477, бр. 11, 534–537, 1941, бр. 2, 84–86, бр. 3, 134–136.
  29. ↑ Мато Водопић, Попис пучкијех птичијих имена, Словинац, бр. 2, књ. III, Дубровник 1880, 30–33.
  30. ↑ Драгутин Т. Симоновић, Птице, I, Грабљивице, пузачице, викачице, издање Задруге професорског друштва, Београд 1939. и друго издање, Знање, Београд 1953.
  31. ↑ Свет. К. Матић, Орнитолошка збирка у нишкој гимназији, Извештај гимназије, Ниш 1905, 28–32.
  32. ↑ Људевит Фирер, Продужена посматрања на орнитолошком пољу у Црној Гори, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. VII, Сарајево 1895, 241–258.
  33. ↑ Јавор Рашајски – Андреи Киш (Andrei Kiss), Птице Баната, Градски музеј Вршац, Вршац 2004.
  34. ↑ Јавор Рашајски, Птице Србије, Triton Public, Вршац 2004.
  35. ↑ Душан Стојићевић, Научна имена српско-хрватских птица, сепаратни отисак из Југословенске шуме, бр. 2, Музеј Српске земље, Београд 1938.

Напомене

уреди
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=žmirag&oldid=256668”