ȍdud
ȍdud
ȍdud (српски, ћир. о̏дуд) уреди
Примери:
- A òno kàćuše ȍdud, od nèštīnske planìne, kàćuše túkle čȁk onȃmo na ìločku tȕ plȁninu. Визић [1]
- Ìdēm ȍdud s kȍnjima. [2] Фаркаждин [1]
- Ȍdud je dòšla. [3] [4] [5] Сефкерин Лаћарак Бешка Шимановци Војка Суботица Мартонош Сомбор Стапар Турија Дероње Равно Село Госпођинци Нови Сад Вилово Елемир Јаша Томић Зрењанин Шурјан Бока Неузина Перлез Чента Ловра [1]
- Ȍdud ìdu, kȍse žȉto. Обзир [1]
- Ònaj vȋče ȍdud, ònaj ȍdud. [1]
- Stȁnu ȍdonud málko i ȍdud málko. [2] Итебеј [1]
Референце уреди
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 276.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 223, 276.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 53, 136, 207, 209.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 150.