Ђурђевдан

Српски

Ђурђевдан (српски, lat. Đurđevdan)

Падеж Једнина Множина
Номинатив Ђурђевдан
-
Генитив Ђурђевдана
-
Датив Ђурђевдану
-
Акузатив Ђурђевдан
-
Вокатив Ђурђевдане
-
Инструментал Ђурђевданом
-
Локатив Ђурђевдану
-


Именица

Ђурђевдан, м

Облици:

  1. Ђу̑рђевда̄н, Ђу̑рђевдан [1]

Слогови: Ђур-ђев-дан

Значења:

[1] Црквени празник посвећен Св. Ђурђу, који се слави 6. маја (23. априла по старокалендару). [1]
[2] Од исконског доба, дан када се природа буди из зимског сна, симболично светлост побеђује таму, Св. Ђурђе убија аждају, односно живот побеђује смрт
[3] У минулим временима, година се делила на лето и зиму, дан када почиње лето (од Ђурђевдана), до Митровдана (дан кад почиње зима)

Примери:

[1.1.] Најчешће кућне славе су на дан Св. Николе, Св. Јована и Ђурђевдан. [2] [3] Стапар, Силбаш, Товаришево, Обровац, Бачка Паланка [1]
[1.2.] Зна̑ све́це који су — У̀скрс, Бо̀жић, Ђу̑рђевдан. Жабаљ [1]
[1.3.] Иде́мо на и̏злет, Ђу̑рђевдан, то̏ се зна̏ло. [4] Избиште, Остојићево, Вршац, Деска [1]
[1.4.] Мо̑г о̀ца је кр̀сна сла̏ва Ђу̑рђевдан. Елемир [1]
[1.5.] Кад сам се у̏да̄ла, мо̑ј све̏кар је сла̏вио Ђу̑рђевда̄н. Нови Сад, Ђурђево, Мокрин [1]
[1.6.] То̏ је би̏о Ђу̑рђевда̄н. Шимановци [1]
[1.7.] Сва̏ког про̀лећа на Ђу̑рђевда̄н и сла̏ву се до̀чека о̀кречено и штра́фте се подву́ку. Кула [1]
[1.8.] То̏ је би̏о Ђу̑рђевда̑н. Војка [1]
[1.9.] А и Ђу̑рђевда̑н је баш на̀ко кад и ле́по в ре́ме бу̏де, па смо на̏век е̏[то] та̀ко пра̏ вили свеча́ре. Параге [1]
[1.10.] О Ђу̑рђевом да́ну, ше̑сти ма̏ј, о̏нда се ѝшло на у̀ранак. [5] Арадац [1]
[3.1.] Плаћао је људе од Ђурђевдана до Митровдана.


Преводи

Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 100.
  3. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 159.
  4. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 57.
  5. Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 604.

Напомене