Викиречник:Српски — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 80:
Ако бисмо занемарили до сада јасно непотврђене научне хипотезе (које имају основа) о претходним словенским (па тиме и српским) [[:w:писмо|писмима]], може се рећи да се, у разичитим раздобљима српски књижевни (стандардни) [[:w:језик|језик]] писао [[:w:латиница|латиницом]], [[:w:глагољица|глагољицом]], [[:w:ћирилица|ћирилицом]] и [[:w:арапско писмо|арапским писмом]].
 
До коначног стварања српске средњовековне феудалне државе и дефинитивног приклањања византијском културном простору за време [[:w:Стефан Првовенчани|Стефана Првовенчаног Немањића]] и његовог брата [[:w:Свети Сава|Светог Саве]] (РаткоРастко Немањић), приморско (јадранско) језгро српског етничког простора је условно напоредо користило [[:w:латиница|латиницу]], [[:w:глагољица|глагољицу]] и [[:w:ћирилица|ћирилицу]]. И то управо тим редоследом: Колонизујући некада [[:w:Римско Царство|римске]] градове по јадранској обали, првобитно су прихватили [[:w:латиница|латиницу]] за своје [[:w:писмо|писмо]]. Постепеним и све интензивнијим окретањем ка стандардном језику и писму створеним за своје потребе, окренули су се коришћењу [[:w:глагољица|глагољице]]. Да би, на крају, прихватили [[:w:ћирилица|ћирилицу]] као ефикасније и у [[:w:Византија|византијски]] културни простор уклопљеније писмо.
 
Од [[:w:11. век|11. век]]а па све до половине [[:w:20. век|20.]] једино писмо у масовној културној употреби [[:w:Срба|Срба]] било је [[:w:ћирилица|ћирилица]].