Викиречник:Српски — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м чланку Викречник:Српски је промењено име у Викиречник:Српски
Ред 85:
Од половине 19. века и стварања српско-хрватског језичког договора, прво местимично, а потом све интензивније, [[:w:Срби|Срби]] су почели користити [[:w:латиница|латиницу]]. Најзначајнији српски културни радник друге половине [[:w:19. век|19. век]]а, [[:w:Ђуро Даничић|Ђуро Даничић]] своје најзначајније дело, [[:w:Рјечник ЈАЗУ|Рјечник Југославенске академије знаности и умјетности]] започео је писати (напомена: Ђуро Даничић је половином 19. века започео са писањем [[:w:Рјечник ЈАЗУ|Рјечника ЈАЗУ]] који је довршен тек седамдесетих година 20. века), али посебном, [[:w:Даничићева латиница|реформисаном латиницом]] чији су знакови у потпуности одговарали [[:w:ћирилица|ћириличким]] и делимично правилу "једно слово за један глас". Та је [[:w:латиница|латиница]] остала у употреби током двадесетог века само код одређеног броја хрватских филолога.
 
Формирањем Краљевине СХС, још у међуратном периоду латиница је почела да се шири Србијом, а њено споро ширење је било спонтани одраз новонасталог државног заједништва Јужних словена. Преласком на политику Југословенства пред крај друге деценије двадесетог века коју је заметнуо краљ [[:w:Александар_I_Карађорђевић|Александар I] дошло се и до артикулисане идеје о пуној равноправности два писма, на свим југословенским просторима. Цељени српски књижевни критичар [[:w:Јован_Скерлић|Јован Скерлић]] је истакнути представник школе мишљења, која се залагала за одустајање од ћирилице и потпуни прелазак на латиницу.
Од доласка [[:w:КПЈ|Комунистичке партије Југославије]] на власт, њени су чланови у дело желели спровести идеју о наднационалном језику: [[:w:српскохрватски језик|српскохрватском]]. Током друге половине двадесетог века постојала је јака тежња ка унификацији српске ("источне") и хрватске ("западне") стандардне варијанте [[:w:српскохрватски језик|српскохрватског језика]]. Тежња се огледала у уједначавању различитих језичких форми, укључујући и у уједњачавању [[:w:писмо|писма]]. Током тог времена [[:w:ћирилица|ћирилица]] је била поприлично истиснута зарад [[:w:латиница|латинице]], па данас у свакодневној употреби [[:w:Срби|Срби]] напоредо користе и [[:w:ћирилица|ћирилицу]] и [[:w:латиница|латиницу]].
 
ОдИдеја доласкао јединственом језику је ојачана доласком [[:w:КПЈ|Комунистичке партије Југославије]] на власт након Другог светског рата, њеничији су чланови такође у дело желели спровести идеју о наднационалном језику: [[:w:српскохрватски језик|српскохрватском]]. Током друге половине двадесетог века постојала је јака институционализована тежња ка унификацији српске ("источне") и хрватске ("западне") стандардне варијанте [[:w:српскохрватски језик|српскохрватског језика]]. Тежња се огледала у уједначавању различитих језичких форми, укључујући и у уједњачавању [[:w:писмо|писма]]. Током тог времена [[:w:ћирилицалатиница|ћирилицалатиница]] је биладодатно поприлично истиснута зарад [[:w:латиница|латинице]]омасовљена, па данас у свакодневној употреби [[:w:Срби|Срби]] напоредо користе и [[:w:ћирилица|ћирилицу]] и [[:w:латиница|латиницу]].
[[:w:Ћирилица|Ћирилица]] је једино званично писмо у [[:w:Србија|Републици Србији]] и [[:w:Република Српска|Републици Српској]], док у [[:w:Црна Гора|Републици Црној Гори]] има равноправан статус са [[:w:латиница|латиницом]].
 
[[:w:Ћирилица|Ћирилица]] је једино званичнослужбено писмо у [[:w:Србија|Републици Србији]] и [[:w:Република Српска|Републици Српској]], док у [[:w:Црна Гора|Републици Црној Гори]] има равноправан статус са [[:w:латиница|латиницом]].
 
=== Стандардни језици ===