ме̏се̄ц

ме̏се̄ц (српски, lat. mȅsēc) уреди

Значења:

  1. Део календарске године који траје тридесетак дана и има одређено име и редослед. [1]

Примери:

  1. Јѐдни су го̏дӣна, ал је о̀на у ја̏нуа̄ру ро̏ђена, а по̀шла го̏дину да́на ра̀није у̀ школу, а о̑н у мо̏ј ме̏се̄ц. [2] [3] Ђала Мартонош Стапар Дероње Госпођинци Шајкаш Елемир [1]


Референце уреди

  1. 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 110.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 12, 30, 101.

Напомене уреди