углавити

углавити (српски, lat. uglaviti) уреди

Глагол уреди

углавити, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.


Облици:

  1. у̀гла̄вим [1]
  2. , -о Бан [1]
  3. -а̀вљӣвам [1]

Значења:

  1. Увући, утиснути, натаћи да чврсто стоји, учврстити. [1]
  2. Накнадно додавати, стављати нешто између нечега, уметати. [1]

Примери:

  1. То̑ се у̀гла̄ви у ши̏не и не̑ма ди да вр̏да. [2] [3] Итебеј Суботица Госпођинци Ново Милошево [1]
  2. О̀во̄ је за цр̑ни ко̀нац ѝгла та̏ња, а и̏ма за ку̀де̄љни ве̏ћа. То̑ је та́нак ко̀нац, со̀ тӣм ра̑ди одго́ре. А о̀ва ве̏ћа је за дѐбели ко̀нац, ку̀де̄љни ко̀нац, да са̀ставља, кад са̀ставља рука́ве и кад угла̀вљӣваш рука́ве. [4] Ковиљ [1]


Изведене речи:

  1. угла̑вљен [1]
  2. углављи́вати [1]


Референце уреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 191.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 514.
  4. Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).

Напомене уреди