budža

Српски

budža (српски, ћир. буџа)

Облици:

  1. bȕdža Сивац [1]

Примери:

  1. S òtom búdžom mȍš òterati célo stȁdo. [2] [3] Јаша Томић Черевић Грабовци Кленак Платичево Хртковци Буђановци Јарак Буковац Купиново Карловчић Нови Сланкамен Сомбор Ада Бегеч Каћ Нови Кнежевац Ново Милошево Итебеј Неузина Бока Шурјан Орловат Опово Вршац Јасеново Иванда [4]


Референце

  1. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр.
  2. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  4. Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене