Викиречник

jel

jel

jel (српски, ћир. јел) уреди

Везник уреди

jel, взн.

Значења:

  1. Kad je u pitanju izbor između dve ili više mogućnosti. [1]
  2. Kad se ostvaruje nekad jedna nekad druga mogućnost. [1]
  3. Kad se ističe da je svejedno koja se mogućnost ostvaruje. [1]
  4. Kad različite reči imaju isto značenje. [1]
  5. Kad je drugi način iskazivanja tačniji, precizniji. [1]

Примери:

  1. Mȍj déda kad je bȉo mlȃd, ȍnda su ìmali vòlove jel kònje. Ђала [2]
  2. Idémo jel pèške, jel sas kȍli je bílo prȇ. [3] [4] [5] Помаз Суботица Мартонош Сивац Госпођинци Нови Сад Банатско Аранђелово Јаша Томић Бока Иланџа Јасеново [1]
  3. Огрѐбла жѐна ел ма̏чка. [4] Госпођинци [1]
  4. Какво јаје оћеш, црвено јал зелено?. [6] Сенпетер [1]
  5. Neko je razbio, jal ti, jal on. Јасеново [1]
  6. На но̀гама чи̏зме јели обо̑јке. Вршац [1]
  7. Dȍđe tȅtka jeli strȋna jeli ȗjna, i mȃjka dȍđe. [3] [7] Јасеново Пачир Сомбор Сивац Стапар Турија Госпођинци Томашевац Фаркаждин Избиште [1]
  8. И̏ма јѐда̄н који [је] би̏о де̏журан, дево̀јчица јел де̏чко. Бешка [1]
  9. Kad òni dȏđu kȕći, ȍnda se sàmo òperu i rúčaju jel vèčeraju. Бегеч [1]
  10. Mòja mȁma je vȉše [u] četvŕtak [kuvala] sȕpu jel pàprikāš živìnski. [8] [9] Нови Сад Бачко Градиште Ново Милошево [1]
  11. Пѐкло се у ре́рни це́ло пи̏ле јели ћу̑рка. Стари Сланкамен [1]
  12. Све̏ тре̏бало отпри́лике — ше̏с лопа́та шо́дер ба́цити јел се̏дам, јѐдну цѝмента. Ловра [1]
  13. То̏ су би́ле јел спи̏рине јел по̀мије. [4] Стари Сланкамен Госпођинци [1]
  14. Tȍ je trȅbalo dȅset metèri žȉta jel brȁšna pròdati. Сремска Каменица [1]
  15. Дво̏је дѐце јели дво̏је тево́ца. [10] Госпођинци [1]
  16. Њѐгово је до буна́ра јел до ка̀пије. Шимановци [1]


Синоними:

  1. jelti [1]


Везник уреди

jel, взн.

Значења:

  1. Zato što, zbog toga što. [2]
  2. U protivnom, inače. [2]

Примери:

  1. Mȏraš kȗmu ugáđati, jel kȗm je kȗm, níje dùgme. Жабаљ [2]
  2. Kod nȃs je jȃko pȍtrebno za vladȉku jel mȉ ȉmamo óde préstolnicu, dvȏr. [11] [3] [4] [12] Вршац Сот Суботица Сивац Стапар Бачко Градиште Дероње Силбаш Госпођинци Бегеч Нови Сад Ђала Итебеј Зрењанин Иланџа Ченеј [1]
  3. Ћу́ти — јели ћеш сра́дати. [1]
  4. Bòji se — jeli ćedu ga túći. [4] Госпођинци [1]
  5. До̀бро да ми ѝзбућкаш, јел ако ни́је ѝзбућкано ка̏ко ва̀ља, не̑ да нас фа̑лиду мло̏го. Јаша Томић [2]
  6. До́ђи ел ће би̏ти гу̑жве. Суботица [2]


Синоними:

  1. počim, jerbo [1]
  2. jerbo [1]


Референце уреди

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 361.
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 213
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 423.
  6. ↑ Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
  7. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 213, 214.
  8. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 126.
  9. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 214.
  10. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 213.
  11. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 149.
  12. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 429.

Напомене уреди

Суфикс уреди

jela, jelb, jelv, jelg, jeld, jelđ, jele, jelž, jelz, jeli, jelj, jelk, jell, jellj, jelm, jeln, jelnj, jelo, jelp, jelr, jels, jelt, jelć, jelu, jelf, jelh, jelc, jelč, jeldž, jelš

Префикс уреди

ajel, bjel, vjel, gjel, djel, đjel, ejel, žjel, zjel, ijel, jjel, kjel, ljel, ljjel, mjel, njel, njjel, ojel, pjel, rjel, sjel, tjel, ćjel, ujel, fjel, hjel, cjel, čjel, džjel, šjel
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=jel&oldid=452725”