tutnja

tutnja (српски, ћир. тутња) уреди

Именица уреди

tutnja, ж

Значења:

  1. Snažan zvuk koji nastaje od motora u radu, kloparanja točkova i sl. [1]

Примери:

  1. I, međùtīm, jȃ dȏđem ù sobu kod Žíve i njèmu kȃžem da su pròšli ȁftovi i kùda ìdu. I ȍdem jȃ u bȃšću i čȕjem jȃ tùtnju. Kad jȃ izáđe u dvȍrīšte iz bȃšće, jȁ vȉdim čètir ȁfta ù naše dvȍrȉšte. [2] Кумане [1]


Референце уреди

  1. 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 136.

Напомене уреди