а̀јка̄ч

Именица

уреди

а̀јка̄ч, м

Облици:

  1. -а́ча, ајкач [1]

Значења:

  1. Учесник у хајци. Бачинци[1]
  2. Човек који тера купљену стоку са вашара. [1]
  3. Човек који води упрегнутог коња док ради у пољу. [1]
  4. Порезник који плени имовину. [1]

Примери:

  1. Сви̏ зна́ду да је би̏о здра̏во до̏бар а̀јка̄ч. Јаша Томић Сусек Сомбор Равно Село Ђурђево Ковиљ Вилово Ново Милошево Неузина Бока Шурјан Чента [1]
  2. Оћеш ти̑ те̏рати те̏ла̄ди јел ћеш у̀зе̄ти ајка́ча? [2] [3] Јарак Буковац Футог Госпођинци Грабовци Кленак Платичево Свилош Огар Черевић Прхово Мали Радинци Нерадин [1]
  3. А̀јка̄ч је ко̀ји и[х] те̏ра да ѝду у̏ крӯг. [4] Жабаљ Чуруг Црвена Црква [1]
  4. До́шо је а̀јка̄ч у сѐло. Бачинци [1]


Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  3. Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  4. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.

Напомене

уреди