асталчић

асталчић (српски, lat. astalčić) уреди

Именица уреди

асталчић, м

Категорије: дем.


Облици:

  1. астал, аста̀лчић [1]

Примери:

  1. Ку̏д с и наче́чио та̑ј аста̀лчић та̏мо, тре̏ба у̀не̄ ти вѐлики а̀ста̄л. [2] Футог Ердевик Нештин Јарак Голубинци Стари Сланкамен Сурдук Сомбор Мартонош Дероње Српска Црња Добрица [1]
  2. Ни́је би́ло дру̏го нег аста̀лчић па ту̑ дѐца јѐду. Чортановци [1]
  3. Ми̑ дѐца ѝмали смо на̏ш аста̀лчић. Шајкаш [1]
  4. Ми̑ смо ѝмали а̀ста̄лчић и ма̑ле хо̀клице, у̀ то̄м смо сѐдили кад смо је̏ле, за а̀ста̄лчићето̄м, та̀ко се зва́ло, а за о̏дра̄сли су сѐдили за а́сталом. Суботица [1]


Референце уреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.

Напомене уреди