бе́ло

бе́ло

бе́ло (српски, lat. bélo)

бе́ло, прил.

Изрази:

˜ ко кр̏па ("ништа не рећи, ћутати") Футог Ковиљ ^[1]
чу́вати бе̑ле па̏ре за цр̑не да̑не ("штедети"). Футог Вршац ^[1]
гле̏дати бе́ло ("не разумети, не схватати"). Вршац ^[1]
˜ ко кре̏ч Србобран Ловра ^[1]
˜ ко млеко Јасеново ^[1]
˜ ко си̏р Јасеново Сенпетер ^[1]
˜ ко сне̑г Јасеново ^[1]
испитина бело ("попити све одједном"; "Пиће се испија „на бело”, до дна, „на екс”"). ^[1]
˜ ко ко̀за Ковиљ ^[1]
не ви̏детибе̑ла да̑на ("много радити, имати много посла"). Вршац ^[1]
˜ ко зи̑д Јасеново ^[1]
би̏ти набе̑лом ле̏бу ^[1]
отићи убели свет ("кренути, поћи незнано куд, у непознато, далеко"; "Отишо је у бели свет"). Црвена Црква Ченеј ^[1]
˜ ко о́вца ("потпуно сед"). Јасеново ^[1]
˜ ко Шва́ба Јасеново ^[1]
очекивати какво решење са великом стрепњом’ Вршац ^[1]

↑ ^1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 ^1,14 ^1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.