бео̀чуг

бео̀чуг (српски, lat. beòčug) уреди

Значења:

  1. Гвоздени део радног ама кроз који се провлаче кајаси на радном аму. [1]

Примери:

  1. Прову́ци каја́се кроз бео̀чуг а́ма. Тараш [1]


Синоними:

  1. блео̀чӯг [1]


Референце уреди

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене уреди