бућити

бућити (српски, lat. bućiti) уреди

Глагол уреди

бућити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. бу̑ћим [1]

Значења:

  1. Рашчупавати, мрсити косу. Каћ[1]

Референце уреди

  1. 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене уреди