Викиречник

бѐћа̄р

бѐћа̄р

бѐћа̄р (српски, lat. bèćār) уреди

Облици:

  1. бећа̑р Вршац Избиште[1]

Значења:

  1. Особа слободнијег понашања; весељак. [1]

Примери:

  1. Је̑л, ка[д] ћеш жѐнити о̀ног сво̑г бећа́ра? Равно Село Беркасово Нештин Сусек Свилош Лаћарак Сремска Митровица Шимановци Суботица Сомбор Пачир Мол Змајево Футог Ђурђево Каћ Ковиљ Нови Кнежевац Кикинда Мокрин Ново Милошево Тараш Јаша Томић Неузина Бока Шурјан Орловат Фаркаждин Иланџа Деска Ловра Иванда [1]
  2. Бѐћа̄р је̏сте, ал ни́је пија́нац. Бегеч [1]
  3. Мо̀ја те̏тка би́ла бѐћа̄р, сва̏шта те̏ла, што̏ је Зо̑рка те̏ла. Суботица [1]


Референце уреди

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене уреди

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=бѐћа̄р&oldid=185234”