ва̀гача

Именица

уреди

ва̀гача, ж

Категорије: риб.


Облици:

  1. вагача [1]

Значења:

  1. Рашљасто дрво на које је учвршћен седњак. [1]

Примери:

  1. Седњак је спра ва с којом човек чека рибу поред обале. То се не ради из чамца. Ради се са обале и ради се на вагу, па се оно зове вагача и ту се мете — то је рашљасто дрво које је убодено у земљу, и тамо је спуштен седњак. [2] Босут [1]


Референце

уреди
  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет),977, 457 стр.

Напомене

уреди