ваљчи̑ћ

ваљчи̑ћ (српски, lat. valjčȋć) уреди

Категорије: м дем.


Облици:

  1. -и́ћа, ваљак, ваљчић [1]

Примери:

  1. Ди̏ та̑ј ваљчи̑ћ мо̏же да прети̏сне зе̏мљу. Вршац [1]


Референце уреди

  1. 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене уреди