верити

Српски

верити (српски, lat. veriti)

Глагол

верити, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.


Облици:

  1. -им [1]


Примери:

  1. Верила је сина сас оном девојчуром. Сомбор Вршац [1]
  2. Кад се договори̏ли све̏, о̏ндак да се ве̏ру. [2] Јасеново Сремска Митровица Фаркаждин Вршац [1]
  3. Отпри́ли ке чѐтири нѐдеље тре̏бало је у̀ цркви да по́ па о̀гла̄си да су о̀ни ве̏рени, ѝма̄ л ко̀год што̀год про̏тив. Кула [1]


Изведене речи:

  1. ве̏рен [1]


Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 147.

Напомене