вру̑ћ
вру̑ћ
Именица
уредивру̑ћ, {{{род}}}
Категорије: прен. Г.
Облици:
Значења:
- Ракија која се пије само у сватовима, сутрадан у зору после свадбе. [1]
- Јак, жесток. [1]
- Врста дечје игре. Ново Милошево[1]
Примери:
- Преко зи́ме, кад седи́мо, по̀кољемо сви̑ње, уз лѐбару, ра̀кију, бу̏де и вру́ћи чва̑рака. [2] [3] [4] [5] Томашевац Стари Сланкамен Сомбор Суботица Мартонош Госпођинци Мокрин Ново Милошево Башаид Фаркаждин Вршац [1]
- Кад се до̑ђе ис цр̑кве, ту̑ је вру́ћа ра̀кија. Лаћарак [1]
- Кад је вру́ћа про́ја, онда у гро̀милу сто̀ји, а кад се о̀ла̄ди, о̀на са́ме мр̏ве. Нови Бечеј [1]# Кад се до̑ђе ис цр̑кве, ту̑ је вру́ћа ра̀кија. Лаћарак [1]
- Вру́ћу ра̀кију су пра̏вили. Стари Сланкамен [1]
- Све̏крова у̏ зору ѝде да ви̏ди је л си̑н у̏зо дѐво̄јку јел жѐну, па ако је дѐво̄јка, о̏нак се пѝје вру́ћа ра̀кија, ако ни́је, о̏нак ни̏шта. Та̀ко су на̏ши ста̑ри зна̏ли, а да̀наске то̑ не гле́димо, пи̏јемо вру́ћу ра̀кију у̏век по̏сле сва̏дбе. Бока Суботица Јаша Томић Шурјан Неузина [1]# Распалио му врућ шамар. Сомбор Вршац [1]
Изведене речи:
Изрази:
- Вруће му око дупета ("страховати због нечега"). Јасеново [1]
- не́мати вру́ћег ме̏ста ("не моћи дуго мировати, не боравити дуго на једном месту"). Ново Милошево [1]
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 107.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 284.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 32.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 132.