ву̑г

ву̑г (српски, lat. vȗg) уреди

Облици:

  1. ву́го, вуг, ву́га [1]

Примери:

  1. То̑ је ву́ге бо́је. Каћ [1]


Синоними:

  1. вугаст [1]


Референце уреди

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене уреди