гаће

Српски

гаће (српски, lat. gaće)

Именица

гаће, ж

Категорије: пл. т.погр.


Облици:

  1. га̑ћа [1]

Значења:

  1. Доњи део рубља (мушког или женског). [1]
  2. Кромпир печен у љусци. [1]
  3. Мање значајан све тац у црквеном календару. Црвена Црква[1]
  4. Гаће с ногавицама до половине листова. Сомбор[1]
  5. Доњи део мушке спољне одеће, панталоне. [1]
  6. Део дечје ношње са прорезом позади. [1]
  7. Исто. [1]

Примери:

  1. Има̏ла сам, кад сам се уда́вала, три̏ па̑ра кра̏тки га̑ћа. Банатска Паланка Моровић Вишњићево Беркасово Лаћарак Павловци Лединци Чортановци Бешка Јаково Сомбор Мол Стапар Чуруг Дероње Змајево Параге Госпођинци Ченеј Шајкаш Нови Сад Бегеч Ђала Мокрин Елемир Фаркаждин Избиште Деска [1]
  2. А би́ло је ка̀дгод и по ту́ру на ска̀мију: ча̀кшире до̏ле па по̀ гаћама с мо̀скачом. Србобран [1]# Дро́том се о̀пасо, бе̑ле шѝроке га̏ће и о̀па̄нке вѐлике. Нови Сад [1]
  3. Ни́су ѝшле дево̑јке у га̏ће и у пантало́не, него су̏кње ду̏гачке, па до́ле у̏нкроте, у̀штирка̄не, па ѝспе̄глане [ Бан II 66, 132, 144, 289, 298, 300, 379, ЗбДТ 160; ПЧ I X 4; ПЧ II 112; ПЧ V III 53; ПЧ III 148 ]. Томашевац Лаћарак Стапар Надаљ Ђала Санад Мокрин Ново Милошево Нови Бечеј Итебеј Кумане Зрењанин Иланџа Чента Деска [1]# Мушка деца у седмој години добијала су гаће од српског платна и те су се гаће звале “танке гаће” или “гаће без тура” [ ШН 61 ]. [1]


Изрази:

  1. цепати се као труле ˜ ("веома се смејати"). [1]
  2. скро јити ("довести у ред, укротити"). Сомбор [1]
  3. окрвавити ˜ ("пролити крв, бити рањен"). Сомбор [1]
  4. шити петлу ˜ и кокошки скуте ("радити узалудан посао"). Каћ [1]
  5. истрести из гаћа ("истући некога"). [1]
  6. на сиротог човека и пето дреши ˜ ("извикати се, истрести свој бес на беспомоћну особу"). Јасеново [1]
  7. Ѝмати ˜ ("бити храбар, јунак"). Сомбор [1]

Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене