гово́рџија

гово́рџија (српски, lat. govórdžija) уреди

Облици:

  1. говорџи̏ја Вршац [1]

Значења:

  1. Младожењин друг који се у свадбеној поворци вози у првим колима, који пева и подврискује. [1]

Примери:

  1. Ови̏ пре̑ђу, гово́рџије, младоже̏њини орта́ци. Избиште [1]
  2. О̏нда ка[д] до̑ђе два́најс са́ти, иза̑ђу гово́рџије да поје̏ду мла̑ду. Јасеново [1]
  3. Па ка[д] до̏ђе сва̏дба, гово́рџије до̑ђу напре́да. Павлиш [1]


Референце уреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене уреди