Викиречник

говорљи̑в

говорљи̑в

говорљи̑в (српски, lat. govorljȋv)

уреди

Облици:

  1. -и̏во, -и̏ва, говорљив [1]

Значења:

  1. Који много говори, причљив; речит. Вршац[1]

Синоними:

  1. разговоран [1]


Референце

уреди
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене

уреди
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=говорљи̑в&oldid=189647”