гологлав

Именица

уреди

гологлав, ж

Облици:

  1. голо̀глав [1]

Значења:

  1. Који је непокривене главе. [1]
  2. Која још не повезује мараму као удате жене, која још није удата. [1]
  3. Врста кола за превоз балвана, паризер. [2][1]

Примери:

  1. Скочим гологлав у кошуљи и гаћама, и бос. Ченеј [1]# Па и у̀ цркву иде́ду голо̀главе. Томашевац [1]
  2. И сад тре̏ба д[а] ѝде код га̏зде, а ка̏ко ће д[а] ѝде голо̀глав — а о̀нај нѐ да шѐшӣр. [3] [4] [5] Нови Бечеј Бачки Брестовац Параге Бегеч Мокрин Ново Милошево Елемир Јасеново Деска [1]
  3. Дѐво̄јке — о̀не су ле̏ти голо̀главе. Шимановци [1]# Не и́ди та́ко голо́глав на̏поље. Вршац [1]# Ако би нека девојка дуже девовала, обично су говорили: „Па та већ давно иде гологлава”. [6] [1]# Су̏три да̑н, кат про̑ђу сва̏тови, ра̀змету се, све̏крова прѐправила ша́мију, шла̀јер ски̏не и све̏крова је ве̑же ша́мију и ни̏кад ви̏ше нѐ сме би̏ти голо̀глава. [7] Итебеј [1]


Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Багрем бели. 1986, 146 стр, стр. 43.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 132.
  4. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 129.
  5. Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 599.
  6. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 138.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 491.

Напомене

уреди