грабуље

грабуље (српски, lat. grabulje) уреди

Именица уреди

грабуље, ж

Категорије: пл. т.


Значења:

  1. Пољопривредно оруђе са много де бљих гвоздених зубаца које вуку коњи и на тај начин ситне земљу и равнају узорано земљиште. [1]

Примери:

  1. Са гра̀буљама ску̏пу пле̏ву и сла̏му на го̀милу, па решѐто, па ве̑ј. Томашевац [1]
  2. Да ку̑пиш но̀ве гра̏буље да грабу̀љам ко све̑т. Гле̏ на̏ шта о̀во лѝчи. [2] [3] Јаша Томић Рума Итебеј Неузина Бока Шурјан Иланџа Иванда [1]# О̀тишо од ју̏трос Ми́рко с гра̀буљама да сре̑ди њи̏ву. [4] Ченеј Иванда [1]


Референце уреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 66, 347, 389.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 119.
  4. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  5. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 86.

Напомене уреди