гу́кнути

гу́кнути (српски, lat. gúknuti) уреди

Глагол уреди

гу́кнути, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. гу̑кнем, гукнути [1]

Значења:

  1. Проговорити. [1]

Примери:

  1. А̏јде о̀ћеш ѝ тӣ једа̀нпут гу́кнути!. Ново Милошево [1]


Референце уреди

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене уреди