деверуша

Именица

уреди

деверуша, ж

Облици:

  1. на, ’невестина, пратиља, дан, свадбе’ СОС [1]
  2. деверу̏ша Вршац Јасеново, девѐруша [1]
  3. девѐруша Меленци [1]

Значења:

  1. Мужева сестра. [1]
  2. Деверова мати. [1]
  3. Деверова пратиља (девојка, супруга, пријатељица) на свадби. [1]

Примери:

  1. Девѐруша но̏си це́ло пече́ње: јелти па̏тку јелти ћу̑рку; још на̀китиду то̑ пече́ње сас цве̑ћом. Итебеј [1]
  2. Од де̏вера и девѐруше сам до̏била ле́пе да̏рове. [2] [3] [4] Ченеј Бачинци Лаћарак Сремска Митровица Суботица Турија Равно Село Змајево Жабаљ Чуруг Госпођинци Ђурђево Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Иванда [1]# У Парти новој млади у кући о првим задушницама деверова мати „деверуша” доносила је преслицу, вретено и повесмо кудеље. [5] Парта [1]# Сва̏ка ко̏ја је у̏ сватове уз де̏вера је девѐруша. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]


Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 160.
  3. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92, стр. 65.
  4. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  5. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 154.

Напомене

уреди