дивно

дивно (српски, lat. divno) уреди

Прилог уреди

дивно, прил.

Примери:

  1. А ту̑ је би́ло рундѐле, мушка̀тле, ру́же свакоја́ке, зи̏мзелене, би́ло је ди̑вно ту̑. Велики Гај Ново Милошево [1]


Референце уреди

  1. Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене уреди