дивјаче

Именица

уреди

дивјаче, с

Облици:

  1. -ета [1]
  2. дивја́че [1]
  3. ди̏вја̄че [1]

Значења:

  1. Дете које се тешко прилагођава новој средини. [1]
  2. Дивља животиња која се лови и чије се месо једе. [1]

Примери:

  1. Ко мало дивја́че. Каћ [1]# Ја̑ во̀лијем ди̏вја̄че је̏сти нег пѝтомо. [2] Бегеч [1]


Референце

уреди
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 150.

Напомене

уреди